Луко Лазаревић и Пејзо
0001 Још ни зоре ни бијела дана,
0002 Али-паша Дрини води дође,
0003 Дође паша и доведе војску,
0004 Поред Дрине разапе шаторе,
0005 Па се паша покрај Дрине шеће,
0006 А титра се златним буздованом,
0007 Ко ђевојка зеленом јабуком,
0008 У балчак се сабљи покуцкује,
0009 А на Мачву попријеко гледи,
0010 Па се паша и сам разговара:
0011 „Док ми војска из дубљине дође,
0012 „Дрину воду пребродићу ладну,
0013 „Прегазићу сву богату Мачву,
0014 „Китог проћи и у Шабац доћи
0015 „У дворове Лазаревић Луке
0016 „Хоћу њему назват’ добро јутро.
0017 „Ал’ у з’о час по ме, али поњга,
0018 „По једнога добра бити не ће.”
0019 То говори паша Али-паша,
0020 То говори, ал’ Бога не моли,
0021 Веће мисли, тако да уради.
0022 Ал’ бесједи Пејзо Мехмед-ага:
0023 „Господине, пашо Али-пашо!
0024 „Ев’ у нашој Босни каменитој
0025 „Има, пашо, тридес’т капетана,
0026 „И имаде седам паша малих,
0027 „И велики паша учтуглија;
0028 „У свакога има по ђевојка,
0029 „У ког шћерца, у ког мила сеја,
0030 „Рад је сваки, да ми је поклони,
0031 „Сваки жели, да ме зетом зовне;
0032 „Ал’ сам Богу јемин учинио,
0033 „Да с’ Туркињом оженити не ћу,
0034 „Него ћу се оженит’ влахињом;
0035 „Из Поцерја главитом ђевојком,
0036 „Којано је б’јела и румена,
0037 „Која пије вино и ракију;
0038 „Та њом ћу се јунак оженити,
0039 „Влахињу ћу младу обљубити
0040 „На срамоту Лазаревић-Луки,
0041 „И Чупићу, који Дрине чува;
0042 „Веће, пашо, драги господине!
0043 „Дај ти мене до два поглавара:
0044 „Прво дај ми Осман-барјактара,
0045 „Друго дај ми Тузлу капетана,
0046 „И дај мене три хиљаде Турак’
0047 „На хатима, а под миздрацима,
0048 „Да ја прођем преко воде Дрине,
0049 „Да прегазим сву богату Мачву,
0050 „Да осванем у Поцерју славном,
0051 „Да поробим села изпод Цера,
0052 „Да запалим цркву Петковицу,
0053 „Па ћ’ оданде уд’рит’ низ Тавнаву,
0054 „Тавнаву ћу попалит’ до Саве,
0055 „Уза Саву у Шабац ћу доћи:
0056 „А ти хајде Шапцу бијеломе,
0057 „Онђе мене хоћеш дочекати,
0058 „Онђе с’, пашо, састати хоћемо.”
0059 Кад то чуо паша Али-паша,
0060 То је паша једва дочекао,
0061 Па му даде до два поглавара,
0062 Једно прво Осман-барјактара,
0063 Друго даде Тузлу капетана,
0064 Изабра му три хиљаде Турак’
0065 На хатима, а под миздрацима,
0066 Па овако Пејзи говораше:
0067 „Пођи с Богом, Пејзо Мехмед-ага!
0068 „Попалите села испод Цера,
0069 „Све мушкиње под мач ударите,
0070 „А женскиње под робље довед’те.
0071 „Док ми војска из дубине дође,
0072 „И ја хоћу Дрину пребродити,
0073 „Мачву прећи и сву поробити,
0074 „Китог проћи и у Шабац доћи;
0075 „Онђе, Пејзо, да се састанемо.”
0076 Одатле се Пејзо подигао,
0077 У по ноћи Дрину пребродио,
0078 И ту Пејзи Бог и срећа даде
0079 Српска њега не привиђе стража.
0080 Оста паша Дрине чувајући,
0081 Оде Пејзо у Поцерје славно.
0082 Кад се д’јели срећа и несрећа,
0083 Тавна ноћца од бијела дана,
0084 У Поцерју освануше Турци
0085 Код бијеле цркве Петковице,
0086 Петковицу опколише Турци,
0087 Игумана старца затекоше,
0088 Три му ђака млада посјекоше,
0089 А тројица у гор’ утекоше,
0090 Игумана жива уватише,
0091 Намастирско благо покупише,
0092 Како Турци добро задобише,
0093 Више Турци у села не шћеше;
0094 Игуману руке савезаше,
0095 Па га туку перним буздованом,
0096 Пјешке њега поред коња гоне,
0097 Па се Турци паши повратише.
0098 Кличе вила прије јарког сунца,
0099 Саврх Цера високе планине,
0100 Дозивати Српскоме логору,
0101 У крај Дрине шанцу Бадовинцу,
0102 Из логора зове поглаваре:
0103 Прво зове Лазаревић Луку,
0104 Друго зове Чупића Стојана:
0105 „Жље заспали, Српске поглавице!
0106 „Жље заспали, зао сан уснили!
0107 „Тешко су вас преварили Турци,
0108 „Петковицу поробили цркву,
0109 „Исаију старца уватили,
0110 „Бијеле му савезали руке,
0111 „Намастирско одузели благо,
0112 „Три су њему ђака погубили,
0113 „А тројица у гору утекла.
0114 „Ви спавате, за то и не знате.
0115 „Је ли вама од Бога гријота,
0116 „А од људи покор и срамота?
0117 „Ђе је ваша вала и јунаштво?
0118 „Што чините? Јер се не бијете?”
0119 Кад то чуо Лазаревић Луко,
0120 Он се пљесну руком по кољену,
0121 Скерлет чоха пуче на кољену,
0122 Па се скочи, припаса оружје,
0123 И повика Чупића Стојана:
0124 „А на ноге, Чупићу Стојане!
0125 „Тешко су нас преварили Турци:
0126 „Мачву прешли, очли у Поцерје,
0127 „Петковицу поробили цркву,
0128 „Исаија заробили старца,
0129 „А још може више јада бити;
0130 „Већ мој брате, Чупићу Стојане!
0131 „Ти припаши свијетло оружје,
0132 „Па ти узми војске понајвише,
0133 „Па се спусти покрај воде Дрине,
0134 „Тврде страже покрај воде врзи,
0135 „Да не може тица пролећети,
0136 „А камо ли татар прокасати
0137 „И од Босне књигу пронијети:
0138 „Бојати се Осман-капетана
0139 „Из Градачца из бијела града,
0140 „Да богате не пороби Мачве;
0141 „Па кад дођеш шеру Парашници,
0142 „Ти поздрави Зека буљубашу,
0143 „Нек’ устане Зеко буљубаша,
0144 „И нек’ крене голаће јунаке,
0145 „Поред Батра воде нек постави
0146 „Тврде страже све једну до друге.”
0147 Чупић скочи, припаса оружје,
0148 Узе Чупић понајвише војске,
0149 Па се спусти покрај воде Дрине,
0150 Тврде страже на бродове баци;
0151 Када дође шеру Парашници,
0152 Он поздрави Зека буљубашу,
0153 Уста Зеко и голаће крену,
0154 Тврде страже покрај Батра баци;
0155 Да какви су голаћи јунаци!
0156 Убили би под облаком ждрала,
0157 А камо ли на земљи јунака!
0158 Како би их Осман преварио?
0159 А кад страже тврде поставише,
0160 Стаде Луко пребирати војску:
0161 Узе себе четрљест коњика
0162 И стотину младијех пјешака,
0163 И поведе Бакал-Милосава,
0164 И поведе Марка из Штитара:
0165 Милосава води ради дике,
0166 Ради дике и рад’ разговора,
0167 А Штитарца Марка рад’ јунаштва;
0168 И поведе Глувца Михаила,
0169 Који с’јече мачем без разлога,
0170 И поведе Гркињића Ђорђа,
0171 Когано је на сабљу отео
0172 Од Турака из ропства Турскога,
0173 И држи га као свога сина,
0174 Који Луку свлачи и облачи
0175 И свиленим опасује пасом.
0176 Пође с њиме четрљест коњика
0177 И стотина младијех пјешака,
0178 Оде Луко уз ту воду Дрину,
0179 Да обиђе шанац у Љешници
0180 И у шанцу свога брата Ђуру,
0181 Свога брата Ђуру капетана,
0182 Да га млада не преваре Турци;
0183 А кад Луко Новом селу био,
0184 Ђе су Турци Дрину прегазили,
0185 Још се Турци повратили нису;
0186 Куд су Турци Мачву прегазили,
0187 На плочама траву однијели,
0188 Стаде ука Луке око пута.
0189 Јоште Луко пута истражује,
0190 А Турци се пољем помолише,
0191 Савезана Игумана воде;
0192 Није шала, три хиљаде Турак’!
0193 А у Луке четрљест коњика
0194 И стотина Србина пјешака!
0195 Кад је Луко опазио Турке,
0196 Препаде се Лазаревић Луко:
0197 „Мили Бого! та што ћу ти јако:
0198 „На злу ти се мјесту затекосмо!
0199 „У равноме пољу широкоме,
0200 „Ђе не има ни трна ни грма,
0201 „Нас је мало, а млого Турака:
0202 „Да с’ бијемо, разбит’ не можемо,
0203 „Да бјежимо, утећ’ не можемо;
0204 „Шуме нема, да се заклонимо,
0205 „Већ можемо лудо изгинути,
0206 „Веће, браћо, стотина пјешака!
0207 „Сваки своју пушку потпрашите,
0208 „Покријте се по зеленој трави,
0209 „Па пушака метати немојте,
0210 „Нека за вас Турци и не знаду;
0211 „Ми коњици одосмо пред Турке,
0212 „Па ће Турци на нас ударити,
0213 „Ми с’ пред њима измаћи хоћемо,
0214 „К вама ћемо Турке напустити,
0215 „Ви гледајте сваки по једнога.
0216 „Па на Турке огањ оборите,
0217 „Са пламеном Турке забуните,
0218 „А ми ћемо сабље повадити
0219 „И у Турке јуриш учинити:
0220 „Не би л’ како Турке забунили.
0221 „Не би л’ старца од Турак’ отели.”
0222 Тако Луко Србље сјетовао.
0223 Пјешаци се по трави покрише,
0224 Оде Луко су четрљест друга,
0225 Коња љути, а пред Турке иде.
0226 Како Турци опазише Луку,
0227 Одмак Турци Луку познадоше,
0228 Па говори Пејзо Мехмед-ага:
0229 „Ти си курво, Лазаревић Луко!
0230 „Што сам ћео, то сам удесио,
0231 „С тобом ћу се, курво, огледати.”
0232 Трже Турчин сабљу димишћију,
0233 Трже сабљу у лијеву руку;
0234 Али Луко Пејзе не познаје,
0235 Него мисли, да је Али-паша,
0236 Па се њему јуначки јављаше:
0237 „Ја сам курво, пашо Али-пашо!
0238 „Жена био, ко ти побјегао!”
0239 Трже Луко сабљу у десницу,
0240 Један другом добра коња пусти,
0241 Доиста се ударити ћаху,
0242 Ал’ Србини не дадоше Луки,
0243 Већ с’ утјече један пред другога,
0244 Да Србима Луко не погине,
0245 Србима је жао поглавара;
0246 Утече се Бакал Милосаве
0247 На јагрзу коњу високоме,
0248 Па говори Лазаревић-Луки:
0249 „Побратиме Лазаревић Луко!
0250 „Ја ћу за те на мејдан изићи,
0251 „Ти ћеш мене прије покајати.”
0252 Трже Бакал сабљу у десницу,
0253 Па полеће Пејзи Мехмед-аги,
0254 Ал’ тек што се коњи сусретоше,
0255 А јунаци да с’ сабљам ударе,
0256 А Бакала срећа изневјери:
0257 Под Бакалом јагрз посрнуо,
0258 Паде Бакал пред коња у траву,
0259 Бакал паде, а Пејзо допаде;
0260 Да Бакалу одсијече главу;
0261 Ал’ се Бакал и пјешице брани
0262 Бритком сабљом и десницом руком.
0263 Бјежи Бакал около јагрза.
0264 Када виђе Лазаревић Луко,
0265 Ђе ће Турчин посјећи Бакала:
0266 Скиде Луко пушку крџалијнку,
0267 Којано је обљевена златом
0268 Од јалмана до горњег нишана,
0269 На којој је тридес’т белензука,
0270 Све од чиста жеженога злата,
0271 Паразлама од тридест дуката;
0272 На којој је до дванаес’т слова,
0273 Свако слово у крв’ окаљено,
0274 На јуначко тело нам’јењено;
0275 Она бије сваку амајлију;
0276 Па је Луко онда говорио:
0277 „Та не бој се брате Милосаве!
0278 „Тај те Турчин ље погубит’ не ће,
0279 „Нит’ ће виђет’ буле ни матере.”
0280 Крџалијнки живу ватру даде,
0281 Пуче шара, пуста остат’ не ће,
0282 Те погоди Пејзу Мехмед-агу,
0283 Погоди га под грло бијело,
0284 Закла Пејзу као јагње б’јело;
0285 Пејзо паде са коња у траву,
0286 Ал’ долеће Осман-барјактару
0287 С голом сабљом у десници руци,
0288 Да Бакалу одсијече главу,
0289 Па му не да јагрза узјати,
0290 Бакал бјежи око коња свога,
0291 Па се Бакал и пјешице брани,
0292 Ал’ би њега Турчин погубио,
0293 У Бакала вјерна слуга бјеше:
0294 Павлић момче из града Мостара,
0295 Когано је Бакал одранио
0296 Уз кољено к’о рођеног сина
0297 Зарад’ Бога и заради душе,
0298 Павлић собом заклоња Бакала
0299 Заклоња га собом и вранчићем,
0300 Младо дјете, одвише слободно,
0301 Трже Павлић двије пушке мале,
0302 У Османа обје окренуо:
0303 „Стан’ Турчине! куд си насрнуо?
0304 „Не ћеш згубит’ мога господара,
0305 „Док је моје на рамена главе.”
0306 Обје пукле, Османа згодиле,
0307 Синџирли га зрна ударила,
0308 У Осману срце истргала,
0309 Кад падоше двије поглавице,
0310 Онда Турци натраг устегнуше,
0311 У то доба Бакал-Милосаве
0312 Узја коња, па поћера Турке,
0313 Ал’ повика Тузла капетане;
0314 „Јао Турци, моји јењичари!
0315 „Нема Лука већ четрљест друга,
0316 „А нас има три хиљаде равно,
0317 „Ето јако што се од нас ради!
0318 „Јалах кардаш, јуриш на душмана!”
0319 Тад’ се Турци опет повратише,
0320 На коњике Српске јуриш чине,
0321 Србљи сташе пред њима бјегати!
0322 Та не бјеже да Турцим’ утеку,
0323 Веће маме Турке на пјешаке.
0324 А кад Србљи Турке домамише,
0325 На мах пуче од стотине Срба,
0326 На мах пуче стотина пушака,
0327 Мртвих паде стотина Турака,
0328 Погибе им Тузла капетане;
0329 А Србињи онда јуришише,
0330 Турци сложно огањ оборише,
0331 Под Штитарцем убише ђогата,
0332 Под Ђорђијом убише дората;
0333 Ево Ђорђе пјешице измаче,
0334 А Штитарца ђогат притиснуо;
0335 На Штитарца Турци долећеше,
0336 Лежећива да га посијеку.
0337 Јадан Марко лежећи се брани:
0338 Бритком сабљом и лежећи маше.
0339 Око себе рашћерује Турке.
0340 Доиста би Марко погинуо,
0341 Ал’ опази Глувац Михаило,
0342 Ђе су Марка забунили Турци,
0343 Трже мача Глувац Михаило,
0344 Па кроз Турке јуриш учинио,
0345 Док до Марка путе просијече,
0346 Седамнаест Турак’ посијече;
0347 С друге стране Пушибрк Остоја,
0348 Док Остоја путе просијече,
0349 Десет Турски глава одсијече;
0350 Те Штитарца с коњем опростише.
0351 Кад се Марко ногу докопао,
0352 Кано соко крила на планини,
0353 Па поћера Турке на алаје,
0354 Све разбише Турке на алаје,
0355 Даше Турци плећа, побјегоше,
0356 А на Дрину воду нагазише,
0357 Одведоше Исаију старца.
0358 Од Турака млого и утече,
0359 А млого их и онђе остаде;
0360 Седамнаест погибе Србина,
0361 Оста мејдан Лазаревић-Луке.
0362 Како Турци Дрину пребродише,
0363 Али-паша далеко их виђе,
0364 Мало ближе пред њих истрчао:
0365 „Јала кардаш! како ј’ у Србији?”
0366 Турци њему невесело веле:
0367 „Али-пашо, сиња кукавицо!
0368 „Никако је у Срб’ји по Турке!
0369 „Колико смо тебе говорили,
0370 „Да не шаљеш војске преко Мачве;
0371 „Та ђе ти је Пејзо Мехмед-ага?
0372 „И ђе ти је Осман барјактару?
0373 „И ђе ти је Тузла капетане?
0374 „Које Босна нигда стећи неће.
0375 „Погуби их Лазаревић Луко
0376 „Су својијех четрљест коњика!
0377 „Још да бјеше Чупићу Стојане,
0378 „Не би тебе гласник Дрине преш’о,
0379 „Нит’ би им’о ко глас донијети,
0380 „Да ти каже каконо је било.”
0381 Од како је свијет постануо,
0382 Није Србин Турке дочекао,
0383 Мало Срба а млого Турака,
0384 Разма тада Лазаревић Луко
0385 Што дочека Турке код Новога,
0386 И погуби Пејзу Мехмед-агу
0387 О Крстову дану јесењему.
0388 Ова пјесма свима Србињима,
0389 Од мен’ пјесма, а од Бога здравље!
