Лијепа Јока

Лијепа цура бјеше наша Јока,
ал умрије млада од урока.
Сви је момци очима стријељаше,
кад умрије, горко заплакаше.
Сви је листом на гроб отпратише 5
и цв'јећем јој гробак окитише,
на крст су јој урезали цвјетак
да се знаде прерани свршетак.
„Мила Јоко, опрости нам свима,
љепота је твоја свему крива; 10
да нијеси тако лијепа била,
не би наше очи заносила."

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце уреди

Извор уреди

  • Народне пјесме, пословице и слике из живота и обичаја Срба на Кордуну. Књ. 2, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1987., стр. 34.