Лихварка/14

ЧИН II

ПОЈАВА I

ЧИН II
(У истој соби. Огледалце са зида стоји сад на столу, за којим сједи Савићка и намиешта своју тоалету. На столу је кутија са „реис-пулфером“, шољица са утуцаном шишарком и кичицом за тај посао.)

ПОЈАВА I

САВИЋКА (држећи објема рукама огледало): Ти глупо, ти луцкасто огледало! Мислиш да ћеш ме застрашити, показујући ми ово неколико бора око очију и усана! Шта? Не могу те надмудрити? Збиља, и ти си толико глупо, да не осјећаш моју надмоћност! А нашто је фризер, па машамодкиња, па апотека, него да тебе, лудо огледало, изиграм? (Оставља огледало и према њему намјешла chignon на главу.) Тако! Ко би сад реко да ово није моја коса? Мрка, затворена боја, па мало прелива на кестен; таквој боји доликује отворено-загасит "лајб“. А сад ће и "рајс-пулфер“ показати своју благодјетну моћ. (Превлаћи четкицом по лицу.) Неваља, кад је лице здраво црвено, то је проста сељачка љепота! Бијело па да се прељева у бљедоћу! (Узима кичицу из шишарака.) Још мало гара, тако! (Приносећи је обрвама.) Крај од обрва треба да је мало извијен на више (извија кичицом обрве). То је врло примамљиво; изгледа као да каже: Ајте, молим вас ко ће вам јоште то вјеровати? (Остави кичицу, па се огледа даље. Устајући.) Само као да ми је нешто у струку тијесно! па и ови набори! (Загледајући хаљину.) Не, не, добро је, него ми је "мидер“ покварен мало; један се „фишпан“ извуко, али то не мари. (Зове.) Анка! Анка!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.