Лисистрата/17
| ←DRUGA POJAVA | Лисистрата Писац: Аристофан PETI ČIN - TREĆA POJAVA |
ČETVRTA POJAVA→ |
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
O zdravo, junakinjo, najveća od svih!
Sad treba da budeš
dovitljiva, vešta, pravicna, stroga,
pa blaga i mudra
jer, gle, starešine helenske tvoja
mađijska osvoji snaga
te pođoše s tobom i u ruke tebi
sve svoje predaše žalbe.
LISISTRATA
To nije težak poso kad ih nađe ko
u ognju, i kad vrelom žudnjom gore još.
Al' odmah znaću.
(Svojoj pratilji) Uzvišena boginjo,
Lakonce najpre mi dovedi ovamo,
al' nemoj rukom grubom ni gordpadnom
ni ludo, ko što naši to učiniše,
no ljupko, nežno, ko što liči ženama!
A ne da l’ ruke, uhvati ga za kitu!
(Boginja vodi Lakonce)
Sad hajde, vodi amo i Atinjane,
i što ti dadu, ti ih za to uhvati.
(Dovode i Atinjane)
O ljudi Lakonci, kraj mene stanite,
a ovde vi, i moju poslušajte reč!
Doduše, žena sam, al' imam pameti,
po sebi sama nisam slaba razuma.
Čuh mnogu mudru reč i znanje obilno
od oca stekoh i od ljudi starijih.
A želim da vas prekorim sve zajeđno
po zasluzi. Iz jednog suda škropite
sve žrtvenike, kao jedna, srodna krv,
u Olimpiji, u Pilu, Pitu ‐ kol'ko još
navesti mogla bih, da moram duljiti!
Helene ništite i njine gradove,
a toliki postoje mrski varvari.
Tim svrših jedan deo svoje besede.
ATINJANIN
A mene ništi moja kita napeta!
LISISTRATA
Sad vama obraćam se, ljudi Lakonci,
zaboraviste kad Lakonac Periklid
ko pobeglica u Atini sede tu
do žrtvenika, bled, u ruhu grimiznom,
da pomoć moli? Ustali Mesenjani,
a i bog zemljotresac tad vas uzdrma.
I oklopnika krenu četir' hiljade i ceo
Lakedemon spase Kimon naš.
Atinjani vam ljubav tu učiniše,
i vi im za tu pažnju zemlju harate?
ATINJANIN
Nepravdu od njih trpimo, Lisistrata.
LAKONAC (Posmatrajući Lisistratu)
Da, nepravdu, ‐ al' ima lijepe guzove!
LISISTRATA
(Atinjaninu)
Ti misliš: oslobodiću Atinjane?
Ne znate l' da vam s kopljem opet dođoše
Lakonci kad ste ropski kožuh nosili,
pa mnoštvo Tesalaca, prijatelja silu svu
i saveznika Hipijinih pobili?
I samo oni tada vas pomogoše
i oslobodiše, te mesto kožuha
atinskom narodu ogrtač vratise!
LAKONAC
Ja žene nikad ne viđeh pametnije!
ATINJANIN
A ni ja nikad lepše zlatke ne videh!
LISISTRATA
A šta se, dužni harnost jedan drugome,
još svađate i ne kanite razdora?
I šta se ne mirite? Šta vas ometa?
LAKONAC
Mi hoćemo, al' nek hoće vratit ko
okruglo parče ono!
LISISTRATA
Koje, dragi?
LAKONAC
Pil.
Odavno treba nam i za njim čeznemo.
ATINJANIN
Al', Posidona mi, to steći nećete!
LISISTRATA (Atinjaninu)
Odrecite se!
ATINJANIN
Šta će nama ostati?
LISISTRATA
Vi mesto onog drugo parče tražite!
ATINJANIN
Pre svega, vi nam ovo samo predajte:
Ehinunt najpre, zatim Zaliv malijski
u pozadini i još Bedra megarska!
LAKONAC
Al', vala, ne sve, ti si baš pobjesnio!
LISISTRATA
Ta pustite! Rad bedara se ne svađaj!
ATINJANIN
Al' ja bih rado oro go i sejo bos.
LAKONAC
A ja bih, vala, u cik zore đubrio
LISISTRATA
Kad mii vi učinite, i to možete.
Al' hoćete li, vi se dogovorite
i o svem saveznike obavestite!
ATINJANIN
A kakvim saveznicima? Mi gorimo.
Ne žele l’ isto naši saveznici svi:
da žene miluju.
LAKONAC
I naši zanago to hoće.
ATINJANIN
Hoće, bome, i Karišćani!
LISISTRATA
Baš lepo govorite. Sad se perite,
u tvrđi da mi, žene, ugostimo vas
svim onim što u košarama imamo!
I jedan drugom tvrdu veru zadajte,
pa onda svak nek svoju ženu prihvati
i kući pođe!
ATINJANIN (Lakoncu)
Brzo, brzo idimo!
LAKONAC
Ti vodi kuda želiš!
ATINJANIN
Brže hajde sad! (Svi odu. Samo oba hora ostanu)
HOROVI
PRVA POLOVINA ŽENSKOG HORA
Strofa
Šarene bih pokrivače,
suknjice i sjajno ruho
zlatan ukras što ga imam
svima sada rado dala,
nek dečici nose svojoj,
dadu ćerci kad im ide
s košaricom o prazniku.
Svima kažem: od mog blaga
sad uzmite iz riznice!
Ta nikakva dragocenost
nije tako zapečaćena
da se ne bi
vosak mogo raskinuti:
što se nađe, vi nosite.
Al' primetit neće ništa
ako od vas kogod nema
vid oštriji od mog vida.
DRUGA POLOVINA ŽENSKOG HORA
Kore hleba nema l’ kogod,
a u kući hrani sluge
i dečicu mnogu sitnu
taj od mene može sada
i pšenice dobit čiste:
već i mala količina
daje lebac lep i velik.
Želi l’ koji to siromah,
s uprtama i vrećama
neka krene mojoj kući
bela hleba da dobije.
Moj će Manes
usuti mu sve do vrha.
Ali opet ja vam kažem:
niko od vas neka mojim
vratima se ne približi,
čuvajte se od psa moga!
(Kratka pauza. Otvore se vrata tvrđe, i jedan sluga, pijan, izlazi s buktinjom da napravi put ostalima)
