Лепа Стано, лепа ти си!

* * *


Лепа Стано, лепа ти си!

Лепа Стано, лепа ти си!
Ал' ти залуд што си лепа,
Кад те мајка далек' дала,
Преко Срема за Јеврема.
У Јеврема љута мајка, 5
Љута мајка ка' и шарка,
Свечер' воду просипала,
Па у село дозивала:
— Има л' гдегод бол у селу
Онака је снаха моја. 10
Устај, устај, кучко једна,
Иште свекар хладне воде. —
Ђипи Стана гологлава,
Гологлава код оглавља,
Распојаса код појаса, 15
Узе видре од’ на воду,
Те је воде захватила.
Кад је била насред пута,
Ал' на путу змај заспао.
Мисли Стана и премишља: 20
Ил' ће прећи, ил' обићи.
Сави скуте па прескочи
И донесе двору воду:
— На, свекрво, хладне воде. —
— Отле иди, кујо једна! 25
Та је вода опчињена,
Преко змаја пренесена. —
                          *
Бега Стана низ ливаде,
За њом трче два девера:
— Врат' се натраг, мила снахо, 30
Умрла је зла свекрва. —

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомене

  • 1868, IV, стр. 294—295.
  • Скупио Љубомир Поповић [Љубомир Ковачевић].
  • Народне песме, бр. 150 [149].

Референце

Извор

  • Миодраг Матицки, Народне песме у Вили, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институтза књижевност и уметност, 1985., стр. 159.