Лајка лаје по долине
чак се чује на планине.
Да л’ су вуци, ел’ ајдуци?
Несу вуци, ни ајдуци; 5
овчар овце размамује,
низ орине граорљиве,
низ камење сипорљиво,
па ги мами на бел Дунав,
да му пију ладну воду, 10
куд невесте воду точе,
куд војници коњи поје.
Ој убава мала момо!
Референце
Извор
Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 677.
