Ланци/8

ЧИН ПРВИ

Појава осма

ПОЈАВА ОСМА

ЗАГОРКА и ПРЕЂАШЊИ

ЗАГОРКА (Улази с послужавником и послужује. Она је озбиљна. Ћути.)
ЂУРЂЕВИЋКА (пошто се послужила): А што си ти, чедо моје, нешто љута? Ни добар дан... Да ти није жао што си оставила младе људе, па дошла да послужиш баба-Ђурђевићку?
ЗАГОРКА: Ви сами сте казали да паметна девојка увек ћути.
ЂУРЂЕВИЋКА: Боже, душо. (Смејесе.) Та те паметне тек... Сва су чуда од паметних. Глупаци и не раде ништа.
ЗАГОРКА (послужује матер): А откуд ви знате да су глупи кад не раде ништа? ЂУРЂЕВИЋКА: 'Ајд, 'ајд. Немој ме сад љутити. (Смеје се из учтивости.) Паметан човек увек ради...
ЗАГОРКА (смеје се гласно, лако): А шта ви радите?
ЂУРЂЕВИЋКА: Ех, ех. Шта ћеш ти са мном? Ја и твоја мати — беше. Прошло је наше. Ми ћемо под земљу, него ви, млади...
ЗАГОРКА (смеје се и одлази лево): Блажени потомци! Је л’ те? Све ће они свршити!
(Оде лево.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.