Лав и дивји вепар

Лав и дивји вепар
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић

Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.

Оба ова, у један жарки дан летњи, жедни дођу на један извор прохладити се и жеђ yгасити. Но лудо високоумије с луђим својим породом инатом свуда свој нос увлаче, дођу и к овом чистом и изобиљном извору, и заваде ова два звера ко ће пре пити. 0д речи дођу к ударцем. Вепар зубма, а лав с ноктима, један другог окрваве. Попрестану мало за одахнути и с већим устремљенијем сраженије обновити. У исто време орли и гаврани, гледајући битку и њушећи крв, долете са свих страна, облећући и paдујући се. „Нисмо ли ми луди — реку ова два непријатеља — да се овде деремо и убијамо на paдocт наших општих душмана?” Помире се и напију се, један с једне стране, други с друге, и oдy свак својим путем.

Наравоученије

Ништа није способније људе за помирити колико кад сами расуде да они са својим взаимним разрушенијем општим својим злотвором не само радост но и ползу причињавају. Неправда — адски пород! —, властољубије, несита грабежа жеђа, неразумна освета — колику су витешку и сродну кров пролиле, која би дужна била самом отечеству и општеј слободи посвећена бити! Жале мусулмани христјаном уступити оно исто што су од христјана силом похитили, а не мисле да бог и правда хоће да с временом опет сваком своје буде. Ко је | пре неколико времена икада чуо даје Бошњак или Арбанас икада Турчин био? Нити су пре били, нити ће до послетка бити. Но они веле: каква је то правда да им Руси и Немци отимљу оно што су они од других отели? Нека само послушају ово што ћу рећи, пак нека сами суде. Што је за све народе боље него за само један народ, то је роду чловеческому воопште и полезније и правије: гди се наука уводи и распрострањава, гди поредак и закони царствују, гди се куга међу људе не пушта, ту је за све људе боље и праведније. јошт једно: у свим немачким и росијским владјенијам нико се добар, ни христјанин ни Турчин, солдата не боји, но гледа у њему чувара свога; а у турској земљи, колико је даље од Цариграда, толико више бедни христјанин пред агом и његовим слугама, пред спахијом и пред јаничаром, дркће као овца пред курјаком. Сада дакле христјанин и Турчин, ко има человеческо у прсима срце, он ће сваки дан к небу погледати и рећи: бог ће дати што ће боље бити.

Извори

Антологија српске књижевности [1]

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.