Алекса Шантић

Из слободне горе миле, домовине њему свете,
     Нагнаше га безбожници у гвоздене шипке клете.
Немилосно немилосних фијучући бич на њ пада,
               Да му лавску снагу свлада.

А он само поносито узгореном главом стоји,
     Без јаука и без писке фијучући бич он броји;
Нијемо стоји, трпи, сноси, а у оку искра сијева
               Праведнога светог гњева.

Хај, бијте га и мучите, справљајте му јаде нове,
     Безбожници без милости, гадне душе демонове,
Ал' пузити никад неће лав пред вама сред прашине,
               Воли херој да погине.