Кума Васа, кума Таса!
Пошла Јула увечер куд овце,
скобило ју младо нежењено,
скобило ју, па ју говорило:
„Јао, Јуло, срце увенуло! 5
Каде буде с’ вечер’ ноћи,
ја ћу, Јуло, теби доћи!
О, Станојко, је л’ си још девојка?
Твоје лице није потавнело.
Скутача ти потавнела, 10
не мож’ у теб’ да се гледа!"
