Кудење и клетва
Двор си мето, на крај га измето,
тури очи у Војини двори,
у двор су му коњи наврзани,
окол коњи ћитени сватови.
Грабну стовне па појдо на воду. 5
Срето сестру Војину на чешму:
— Не л’ рекосте мене да узнете?
— Мислили смо тебе да узнемо,
ал те куде од две стране људи.
Јед’н куди: „Љуто како змија!"
Друђи куди: „Спављиво, дремљиво." 10
— Кој ме куди: „Љуто како змија",
змија му се у кућу извела!
Кој ме куди: „Спављиво, дремљиво",
дабогда га болка уватила,
црна болка, с’н’к да не види! 15
