Крштење књагиње Олге

0001 На иљаду и осме стотине
0002 И педесет девете године
0003 Црна Гора прозасјала зраком,
0004 Радује се и гора и трава,
0005 На горици певају птичице:
0006 Весели се, српска Горо Црна,
0007 Е ти друга истече Даница,
0008 Породи се Даринка краљица,
0009 Едно чедо породила младо,
0010 Чедо младо ема женско бјеше.
0011 Весели се књаже и књегињо,
0012 Љубе чедо баш како и сина;
0013 Весели се и народ остали,
0014 И на томе Бога благодари,
0015 Да ће бити и више порода,
0016 Па ће срећа бити за народа.
0017 Живјела ни принципеша млада,
0018 Јер је она од рода велика,
0019 Па ће узет’ краља ал’ принципа,
0020 Црна Гора стећи пријатеља,
0021 Те ће срећа бити и сувише.
0022 Од шта земан од тога вријеме,
0023 Чедо дође да је за крштење.
0024 Књаз Петровић двије књиге пише,
0025 А шаље их у два силна цара,
0026 Једну шаље у земљу Француску,
0027 Силеноме цару францускоме,
0028 Пријатељу књаза свијетлога,
0029 И остале српске Горе Црне,
0030 Другу шаље у земљу Русију
0031 Александру цару русијскоме,
0032 Великоме орлу свијетскоме,
0033 По закону брату књажевоме
0034 И осталог свакога Србина.
0035 У књиге их мило поздравио:
0036 "Здраво да сте, оба силна цара,
0037 "Два велика од свијета змаја,
0038 "Ја ве зовем мојој Гори Црној,
0039 "Да дођете на моје весеље,
0040 "Да крстите моје чедо младо."
0041 Кад царима књиге допадоше,
0042 Кад виђеше што им књиге пишу
0043 Од Србина књаза честитога,
0044 Велику се Богу поклонише,
0045 И на кумство оба обрнуше.
0046 Књаз Петровић сједи на Цетиње,
0047 На Цетиње насред Горе Црне,
0048 У дворове многе књиге пише,
0049 Растура их по свој Гори Црној
0050 На војводе и на сенатуре,
0051 И у књиге поздравља главаре:
0052 "Здраво да сте, соколови моји!
0053 "Кад видите што ви књиге пишу
0054 "Ви такви глас у народ издајте:
0055 ""Ја вас зовем на поље Цетиње,
0056 ""Да дођете на моје весеље,
0057 ""Е ћу метат’ чедо у крштење.""
0058 Кад војводам’ књиге допадоше,
0059 Војводе се на ноге нађоше,
0060 Кад виђоше што им књиге пишу
0061 Од својега књаза свијетлога,
0062 Па такви глас у народ издаше,
0063 Вас се народ у радости нађе.
0064 Сва господа и стара и млада,
0065 Мало, веље и мудро и лудо
0066 Бога моле, све за књаза зборе.
0067 Црногорци иду на јатима,
0068 На јатима како соколови,
0069 Пјевајући и пушке мећући
0070 На весеље књазу господару.
0071 Састаде се три хиљаде Срба
0072 На Цетиње насред Горе Црне
0073 Код бијела двора Петровића.
0074 Починуше храбри Црногорци,
0075 Вино пију у механе винске,
0076 А замећу велико весеље,
0077 Док изшета Петровићу књаже,
0078 Според њега свијетла књагиња
0079 Из својега госпоцкога двора,
0080 Држећи се за бијеле руке,
0081 Шетају се по народу своме,
0082 И сдвој народ мило поздравише,
0083 Госпоцки им књаже говораше:
0084 "Црногорци, моји соколови!
0085 "Пијте вино и веселите се,
0086 "Ели вама за то мило чути,
0087 "Ђе два цара иду на весеље
0088 "У ваљатну моју Гору Црну,
0089 "Да ми крсте моје чедо младо.
0090 "Гледају ме како брата свога,
0091 "Биће за вас срећа, ако Бог да!
0092 "Истурите свађе и мрзила,
0093 "Љубите се ка браћа рођена,
0094 "Бог ће дати и богородица,
0095 "Брзо ће ни доћи и Никица,
0096 "И књаза ће загрлити стрица,
0097 "И књагињу своју милу стрину,
0098 "И његове родитеље драге,
0099 "Родитеље и народ остали,
0100 "Па ће срећа бити у напријед.
0101 "И слушајте моји соколови,
0102 "Сјутра ћете рано уранити,
0103 "У неђељу када јутро дође,
0104 "Рано ћете, браћо, уранити,
0105 "И милу се Богу помолити,
0106 "Па војводе војску уредите
0107 "У параду ка једну господу,
0108 "Алај барјак пред собом развијте,
0109 "На који је ора с двије главе,
0110 "Па војводе напријед крените,
0111 "И остале барјаке развијте,
0112 "И госпоцки кумове сретите.
0113 "Није шала, моји Црногорци
0114 "Ђе два цара иду на весеље,
0115 "Два највиша од свијета орла,
0116 "Кад о томе ваља говорити,
0117 "Ваља хитно на ноге скочити."
0118 Та’ глас даше, у двор ушеташе,
0119 Црногорци на поље Цетиње
0120 Вино пију и чине весеље.
0121 Но војводе у народ изишле,
0122 И у народ овако говоре:
0123 "Црногорци, наша браћо драга,
0124 "Видите ли срећу у напријед?
0125 "Није много доба и земана
0126 "Од дохотка свијетле књагиње,
0127 "Од како је дошла над народом,
0128 "За Црну је Гору сретна била,
0129 "Таде нас је огријало сунце.
0130 "С ким гођ јесмо врућа боја били,
0131 "С Богом смо га Срби задобили,
0132 "Црногорску славу проширили,
0133 "А за то зна народ инострани,
0134 "И слави не вас свијет остали,
0135 "Проглашено име Црногорско.
0136 "И знате ли браћо Црногорци,
0137 "Од земана Душана Стефана
0138 "Није стекла земља господара,
0139 "Како што је српска Гора Црна
0140 "Свијетлога Петровића књаза;
0141 "Завиде ни све седам краљева,
0142 "И књажевства и народ остали.
0143 "Но слушајте вјерно господара,
0144 "Бит’ ће наша проглашена фала."
0145 Ноћца прође, а неђеља дође,
0146 Црногорци рано уранише,
0147 И милу се Богу помолише,
0148 Па војводе војску уредише
0149 У параду како и господу,
0150 Халај барјак пред собом развише.
0151 Па војводе напријед кренуше,
0152 Остали се барјаци развише,
0153 Све војводе један уз другога,
0154 Капетани један уз другога,
0155 И остали Срби изабрани,
0156 Те нијесу грђи но главари.
0157 Фала Богу и Пфетру светоме,
0158 Чудне славе, велика весеља!
0159 Дивно ти је виђет’ Црногорце
0160 У параде кад се уредише,
0161 Ђе с вију крстати барјаци,
0162 А играју коњи и јунаци,
0163 А из гласа поју Црногорци,
0164 Док сретоше књажеве кумове,
0165 Пјевајући и шенлук чинећи
0166 С барјацима у србљинске руке.
0167 Док дођоше на поље Цетиње,
0168 Ту се чини велико весеље:
0169 Пушка пуца, никад не престаје,
0170 А дрмају зелени топови;
0171 Више пушку чути не могаше
0172 Од громова многије топова,
0173 Пролијећу коњи и јунаци,
0174 А вију се крстати барјаци
0175 Како мрачни по небу облаци.
0176 Како се близу двора примакоше
0177 Свијетлога Петровића књаза,
0178 А изшета књаже и књагиња,
0179 И кумове своје сусретоше,
0180 Узеше се за госпоцке руке,
0181 Питаше се за мир и за здравље,
0182 Ушеташе у своје дворове.
0183 Црногорци на поље Цетиње
0184 Вино пију, све чине весеље.
0185 Ноћца прође, а Петровдан дође,
0186 А на цркве звона закуцаше,
0187 Да се божја летурђија служи,
0188 Народ иде у бијелу цркву.
0189 Кад се сврши божја летурђија,
0190 Тун’ се чини велико весеље,
0191 Књаже шаље чедо на крштење,
0192 Да га крсте у бијелу цркву.
0193 Два га кума држе на рукама,
0194 А владика крсти чедо младо.
0195 Крстише га и знаменоваше,
0196 Велико јој име нађедоше,
0197 Веље име принципеша Олга,
0198 И у народ име прогласише,
0199 Да ни буде сретња за народа.
0200 А што ћу ви за то више казат’.
0201 Од дан до дан за неђељу дана
0202 На Цетиње чини се весеље,
0203 А играју храбри Црногорци
0204 Око двора књаза господара
0205 На јатима како соколови,
0206 Све пуцају зелени топови.
0207 Кад се пуна напуни неђеља,
0208 Но кумови књазу говораху:
0209 "Мио куме, Петровићу књаже,
0210 "Ми не бисмо жељу испунили,
0211 "Ни на вољу срцу учинили
0212 "Да стојимо за годину данах,
0213 "Мио куме, у ваше дворове,
0214 "Да гледамо храбре Црногорце
0215 "Ђе играју око двора твога;
0216 "Већ је земан да ми путујемо,
0217 "Да с’ у своја царства повратимо."
0218 Скочи књаже како соко сиви,
0219 Па изиде међу Црногорце,
0220 Овако им књаже говораше:
0221 "Црногорци, моји соколови,
0222 "Сјутра ћете рано уранити,
0223 "И кумове моје попратити,
0224 "Браћо моја, ђе сте их сусрели."
0225 Ноћца прође, витко јутро дође,
0226 Рано рани Петровићу књаже,
0227 И књажева оба мила кума
0228 На госпоцке Петровића дворе,
0229 Дарива се књаже с кумовима,
0230 Дарива им крсте и ордене
0231 У које је име Данилово,
0232 Које носе храбри Црногорци,
0233 Дарива им пушке оковане
0234 И у сухо злато позлаћене,
0235 И уз пушке сребрне ханџаре,
0236 Да то носе у два своја царства,
0237 Да то носе, да се њим поносе,
0238 Нека гледа други и остали,
0239 Да зна свијет с ким су кумовали.
0240 Изшеташе из књажева двора,
0241 А нађоше коње оседлане,
0242 Покривене свилом и кадифом,
0243 Ђе их држе гологлаве слуге.
0244 Добријех се коња дофатише.
0245 Црногорци стоје у параде,
0246 Ко на ноге, ко на добре коње,
0247 У руке им крстати барјаци,
0248 На рамена држе џевердане,
0249 А за појас свијетло оружје,
0250 Попратише књажеве кумове.
0251 Пушка пуца, а грме топови,
0252 Од велика књажева весеља
0253 Разлијежу с’ брда и долине,
0254 А тресу се велике планине
0255 Од велике славе и весеља,
0256 То је дика свакога Србина.
0257 И кумове здраво попратише
0258 У радости, па се раздвојише.
0259 Здраво пошли, здраво дома дошли.
0260 Ко ћ’ из ове пјесне разумјети
0261 Сваки Србаљ нека за то знаде
0262 Од замана Душана Стефана
0263 Није Србин чинио весеља
0264 Како што је књаже Петровићу
0265 На Цетиње насред Горе Црне,
0266 А насљедник Душана Стефана.
0267 Вама пејсна и помоћ од Бога,
0268 Бог ни дао здравље господару
0269 И свијетлој књагињи Даринки.