Крупа
Кад се човек (а обично дете) преједе и добије пролив, а по жилама му изађу зрнца, каже се „окрупио се“, а та болест се зове крупа. Пошто се у басмама од ове оболести често помиње „суво сунце“, онда се то пренело и на назив болести (377, бр. 282).
Сам појам „суво сунце“ није довољно јасан. Вероватно је то словенски превод (калк) неког балканског назива.
Најраспрострањенији начин бајања је следећи: бајач узме шољу од кафе и једну мараму, па принесе дете близу огњишта. Дном од шоље прави у пепелу девет отисака, један до другога. Затим узме нож и од сваког места (отиска) узима, врхом ножа, по мало пепела и меће у шољу, тако да шоља буде пуна. Тада је покрије марамом и стегне крајеве на дно шоље и тако прислони шољу детету на трбух. Окрећући се у круг шапуће: „Један, два, три ... девет крупе. Од девет осам, од осам седам ...једна и ниједна.“
Тада подигне руку увис и цвркне устима: цу-цу-цу... Отвори мараму и из шоље узме мало пепела на страну. Кад се отвори шоља, види се да се пепео мало угао и не стоји равно у шољи. Бајалица тада каже: „Ете, ете, ћеро, имаш крупу, па се и пепел изеја.“
Затим опет поравни пепео у шољи, покрије марамом и настави бајање. Тако ради три пута. После бајања узме од оног пепела што је вадила из шоље, стави у чашу с водом, па кад се раствори и слегне, даје детету да пије, три пута{404).
Слична бајања налазимо у: 61, с. 81; 259б, с. 124; 382, с. 69-70.
Баје се још и на реци, уторком или суботом, пре сунца. Бајач опкорачи поток држећи дете, окренут оној страни одакле поток тече, открије детету стражњицу, додирне њоме воду и каже (басма бр. 306). Тако се понавља три пута, и сваки пут бајач њихне дете низ воду (163).
Други начин бајања од ове болести дати су у: 250, с. 272; 382, с. 70; 417, с. 33.
Нису заступљене басме из извора: 275, с. 224; 338, с. 100; 377, бр. 148.
Назив „крупа“ среће се и ван српскохрватског подручја (492, с. 333).
Референце
уредиИзвор
уреди- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 406-407.