Кроз мирну, сетну ноћ
| Кроз мирну, сетну ноћ Писац: Стеван Луковић |
Благо се вече спустило
Милује сани свет;
У дому жагор жубори
У врту снева цвет.
С прозора поглед овлажен
Кроз мрклу блуди ноћ.
И мисо̂ носи далеко
Куда би срце поћ.
Тишина мукла заноси
И снаша благе сне;
Уморно, мрачно, жалост
У тами ћути све.
Ни ветрић више не дрма
Укочен дрва ред —
Само их тужно посуо
Месеца зрачак блед.
И ја те сањам... Далеко,
Крај тебе жеље мру...
И листак шушну... По срцу
Осетих: ти си ту...
Знам да си на ме мислила.
Тајнена мисли моћ
Здружила нас је далеке
Кроз мирну, сетну ноћ,
И ја сам срећан сањо
Дуго и дуго са̂м —
Ноћ ти је ова слађани
Донела санак знам.
Извор
уреди- 1903. Песме Стевана Луковића. стр. 18-19.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Луковић, умро 1902, пре 122 године.
|