Крила махну змаје огњевити
Крила махну змаје огњевити,
крила махну те небо домахну,
из крила му варнице сипају.
Па долеће шехер Сарајеву
те он зграби лијепу дјевојку. 5
Ја каква је лијепа дјевојка!
Из лица јој јарко сунце сија,
а из грла сјајна мјесечина!
Змај говори лијепој дјевојци:
— О, дјевојко, хоћеш моја бити? 10
— А мој змају, нећу твоја бити,
нит’ ћу твоје ружно лице љубити.
Разлиути се змају огњевити,
он испусти лијепу дјевоику,
мртва паде у зелену траву!15
|
|
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 546.
