Крвав шећер
Крвав шећер
. . . Међу четир' зида у леденој соби
Скупила се деца око своје мајке
И сви скупа дрхћу, а она им дроби
У чанчићу воде од хлеба окрајке,
По грумен шећера још им она даде
Да их тим завара да зиму одстране
Заборавим тешким, и уста засладе
Том маленом слашћу место топле хране.
А деца у чуду узвикнуше: „Мама,
Што је крвав шећер којег си нам дала?“
„Ох, ви сирочићи, чу се уплакано, -
„Крв је вашег оца њега покапала. . .“
И причајућ даље, сузе је облише,
Јер је успоменом потресена била,
А деца се јадна уз њу чврсто збише
И сузама крвав шећер су квасила.
Напољу и даље снажан ветар дува
И разноси сухо и ледено иње.
И прозорска окна, и вратнице грува
На трошној кућици пуке сиротиње.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Несторовић, умро 1916, пре 108 година.
|