Крвави престо/20

ТРЕЋИ ЧИН

Седма појава

Седма појава

Доведу НАЈАМНИКЕ а БОДИН сиђе с престола.

БОДИН:
Смете ли њима у очи рећи,
Од Кочопара и другова му
Да богатога мита добисте,
Да убијете кришом краља свог?!
ПРВИ НАЈАМНИК:
Тако је, краљу! И не видео
Никада света ако ј' другчије!
ПРЕДИЊА:
Живом ти, — лажо, — језик трунуо,
И отрован ти, — бог д'о дах,
Приступит' да ти нико не може
Већ да с' гнушањем бежи од тебе
К'о испред бож’ја лица сатана!
БОДИН:
Па зар већ и та гуја уједа?
Тако ми мача, ти дрзко збориш!...
ПРЕДИЊА:
Нисам ли унук славног предка твог?
ЈАКИНТА (краљу):
Чујеш ли цврчка?
БОДИН:
Сви сте једнаки,
Тигрови само тигрове коте! (другом Најамнику)
Јеси ли чуо, што ти рече друг?...
Је л’ збиља тако?
ДРУГИ НАЈАМНИК:
Света истина.
ГРАДИСЛАВ:
Ја ове људе никад не видех,
Вере ми, краљу, лаж им свака реч.
Кивна је ово сплетка паклена.
И потпора и ниска клевета,
И злочин што на небо вапије!
БРАНИСЛАВ:
Ја другчијега иштем доказа!
Казни ме краљу, ако сам ти крив,
Ал' тих јадника изказ пред-а-мном
Никакве нема никад важности.
Ако на таке битанге слушаш,
Косору онда отворен је пут,
И сваком главом мож’ се сиграти,
И смакнути је, ако му је ћеф!...
ЈАКИНТА (Косору):
Видиш ли краља, како ј' замишљен?
Ал' ја се бојим, да се осети.
Шта ћемо сада?
КОСОР (краљици):
Не бој се ништа,
Коцка ће одмах да се окрене. (гласно)
Честити краљу! Као што видим,
Искази ова граћанина два,
Теби никако нису довољни.—
Ал' питај Марка, твога жупана,
Нека ти каже шта је видео:
Њему ћеш ваљда и ти вероват’!
ПРЕДИЊА (за се):
Да не знам, да сам на грешној земљи,
Бих помислио, да сам у паклу,
Јер земља нема тол'ко стрпљења
Да тако дуго на плећи своји
Сатане носи...
БОДИН:
Па чујмо дакле: Казуј истину!
Шта вели Марко?
МАРКО:
Немој да казниш верног ти слугу,
Ако ће ваљда беседа моја
Да непријатна буде по тебе.
БОДИН:
Говори!
МАРКО:
Елем, као што знадеш,
Ја одох с' другом својим Вуканом
Да позовемо роћаке твоје
На пријатељски збор и договор,
Рад споразума и рад измире.
Роћаци твоји — знаш које мислим —
Користећи се с’ плаштом вечери
Присташе своје — доста их има —
Позваше све на веће велико. —
Кад ми унутра где је збор био —
Где прерушени притајсмо се —
А оно пуца грдња највећа
На тебе, краљу, и на краљицу. —
Назваше тебе тигром, тираном
И пијавицом свога народа.
Још рекоше од оца њихова
Насилно да си престо отео
И крвљу га укаљ’о његовом...
БОДИН:
Тако је дакле?
МАРКО:
Тако је краљу!
БОДИН:
А!... Дакле тако? Тигар? Зулумћар?
Трона би хтели, жезла и плашта?
БРАНИСЛАВ:
И то је лаж и то је потвора!
БОДИН:
Потвора? Лаж је? Гле безочника!...
На страну сротство! Утоли срце,
Јер из недара ишчупаћу те
И орлима те бацити гладним!
А! Дакле тако?... Ал' шта се јадам
К'о каква баба? Предајте сабље!
ПРЕДИЊА:
Ал’, светли краљу!
БОДИН:
Ни речи више!
Предајте сабље! Морија, куга
Истребила вам семе проклето,
А ја ћу траљом свога презрења,
По змијеким да вас шинем очима!...
Па је л' то казна? То није ништа!...
У гвожће их до грла стегните,
И вртите их на дно тавнице
Нека их кужни задај умори,
А када грешне испусте душе,
Трула им тела бац'те орлима!
Краљ заповеда! Јесте ли чули?
ГРАДИСЛАВ:
О, стриче, стриче!...
БОДИН:
Нећу да чујем!
Као мисирска див — пирамида
Нек падне на ме голема клетва
За вама ако игда узданем.
И нека ми се осуше очи
Ако се са вас игда заплачу!
(Диздари одводе обезоружане сужнике, сви оду.)

(Завеса пада)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.