Краљица Јакинта
Писац: Јован Суботић
СЕДАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР



СЕДАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР
Крунослава (уђе и тражи очима по друштву)


ЂОРЂЕ (опазивши је болно):
Крунославо!
КРУНОСЛАВА:
Несрећни мој друже!
(Плаче утре сузе и приступи му.)
ЂОРЂЕ:
Опрости ми и остан’ код мене!
КРУНОСЛАВА (да му руку):
Несрећа ти супругу повраћа.
ГРАДИЊА (окрене се к Удобићу.):
Сад већ можеш седу покрит’ главу?
Домовина твоја слободна је!
(Метне му свој калпак на главу.)
УРОШ:
А ти покри твоју славну главу
Златном круном деда Радослава.
ГРАДИЊА (узме круну):
Сад је чиста: могу је узети.
(Метне је себи на главу.)
А за спомен ове наше слоге
Из три једну састављам заставу.
(Узме све три заставе и изпрекршта их тако да плаветна дође у среду.)
И нек свагда стег с три ове боје
Побеђује противнике своје.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.