Краљица Јакинта/33

Краљица Јакинта
Писац: Јован Суботић
ДРУГИ ПРИЗОР

ДРУГИ ПРИЗОР
(Зољко промоли главу на врата десне стране.)

ЗОЉКО:
Је л’ слободно?
ЈАКИНТА (погледи тамо):
Само де улази!
ЗОЉКО (уђе обучен као калуђер).
ЈАКИНТА (нестрпљиво):
Како стои у земљи, јуначе?
ЗОЉКО:
Само нека до избора дође,
Па сав народ извикаће Ђорђа.
ЈАКИНТА (несигурно):
Да л’ Јакинте још се когод бои?
ЗОЉКО:
Сад се само постница спомиње
Којој никад не бијаше равне.
ЈАКИНТА (одважно):
Имаш ли што поузданих људи?
ЗОЉКО:
Лепу чету све жива челика.
ЈАКИНТА:
Од сад увек наблизу се нађи,
Али мудро, да те не примете.
ЗОЉКО (оде).
ЈАКИНТА:
Труд и мука више тужних лета
Сад никоше к’о богата сетва.
Страх вечити, враг сна и душман мира,
Црна брига, која душу кида
Живот трује и мисли убија,
Дани беде... суза пуне ноћи
Уродише плодом обилатим,
Сад још само...

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.