Краљевска прокламација од 8. јула 1913.
Драги моји Срби,
Догодило се оно, чему се никад нисам надао.
Бугари, наша браћа по крви и вери, наши савезници, заратише на нас, без обајве рата.
Пролише крв своје браће, својих савезника и нечовечно побише рањенике. Расекоше мачем савезни уговор и уништише пријатељство и братство.
И ево већ осам дана како се на Овчем Пољу, по Македонији и на старим граница наше отаџбине, бије љута битка и лије братска крв.
Згрануше се јуначка срца и задркташе сени палих Срба на Једрену!
Бугари заборавише српску и братску помоћ, заборавише проливену крв и пале јунаке на пољима Тракијским!
Пружише Словенству и културном свету одвратни пример неблагодарности и грамжљивости.
Небратски поступак бугарских нападача Мене је дубоко заболео. Он је повредио Моја искрена словенска осећања. Одгворност за овај злочин према Словенству и човечанству нека поднесе онај, који га је извршио.
И за што све ово? За то, што неће да се братским, мирним путем, расправи спор о деоби! За то, да нам отму наше тековине, нашу дедовину, земље Немањићске, које залисте свежом крвљу и ослободисте и повратисте Српству.
Сени наших палих витешких бораца у овом славном рату, позивају вас, Србе, и заклињу да их осветите.
Од те напасти бранимо се заједнички ми и наши верни и јуначки савезници Грци; с нама бране српске земље наша храбра и витешка браћа, Црногорски Соколови.
Животни интереси Отаџбине, нагнали су Ме, и ако тешка срца, да позовем Моју храбру војску, да се пожртвовањем и јунаштвом покаже достојна хероја славних победа на Куманову, Прилипу, Битољу и Једрену.
Нека Мојим драгим војницима Бог и срећа јуначка у помоћи буду у овом жалосном, али нама наметнутом рату.
У Београду 25. јуна 1913. године.
Извори
уреди- Српске новине, ванредни бр. 137 од уторка 25. јуна 1913, насловна страна.
- Политика, бр. 3.304 од среде 26. јуна 1913, насловна страна.
- Дигитална Народна библиотека Србије
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Петар I Карађорђевић, умро 1921, пре 103 године.
|