Краљевић Марко и љубовца му
Синоћ мајка оженила Марка,
Јутрос му је књига долетила
Од невире цара силенога.
Када му је књига долетила,
Књигу штије и сузе пролива. 5
Гледала га Јелице љубовце,
Гледала га те му говорила:
Господаре, Крајевића Марко,
Откуда ти књига долетила?
И при су ти књиге долетиле, 10
Нису тако силовите биле!“
Марко јуби својој говораше:
„Ова ми је књига долетила
Од невире цара силенога,
Да му дођем војеват пред војском 15
Оли до дви оли до три годинице дана."
Марко мајци милој говораше:
„О старице! мила моја мајко,
С тобом ми остаје вирна јуби моја,
Немој ми је бити ни карати, 20
Ни при данка на водицу слати;
Да не 'зађу Приморцн јунаци,
Да ју младу не би заробили,
Да ј’ не даду бану од Новога,
Ма ни билим овцам у планину.“ 25
Када Марко иде у бојницу,
Она ју је била и карала,
И шавала овцам у планине,
И овако тер јој говораше:
„Ходи билим овцам у планине, 30
Да би ти се овце кијадиле,
Свака овца по два јанца била,
А ти млада сина малахнога!“
Биле јој се овце кијадиле,
Свака овца по два била јанца, 35
Она млада сина малахнога.
Овчијим га мликом задојила,
У дитељу траву повијала.
Ма не прође ни веле времена,
Туда паса[1] на коњу делија. 40
Говори јој на коњу делија:
„Чобанице, уклон’ овце с пута!
Јер је моја војска силовита,
Да т' јих не би младој погазила.“
Она му је говорила млада: 45
„Тржај овце материне су ти!“
Кад то чује Крајевићу Марко,
Он је кладе на коља прида се,
Пака иде пут својега двора.
Кад је доша’ за бијеле дворе, 50
Тихим зове иза двора гласом:
„Отвор’ дворе јуби Јеле моја!“
Он дозива, ал се не озива,
Озива се стара мила мајка.
Марко мајци милој говорио: 55
„А ди ми је јуби Јеле моја?“
Мајка му је мила говорила:
„Јуби мила твоја самовојна,
Ишла ти је овцам у планину.“
Марко мајци милој говорио: 60
„А старице мила моја мајко!
Да ми није од Бога грихота,
А од људи велика срамота,
Русом бих те главом подилио!“
Чакавске народне пјесме, (С отока Корчуле.)
Из бира Вида Вулетића-Вукасовића.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
