[Крај Дунав’ коло играло]
Крај Дунав’ коло играло.
Из кола мома говори:
„Ко може од вас младиње,
тихо Дунаво да преплива?“
Из кола Вељко изађе, 5
у тихо скаче Дунаво,
до прве дође отоке,
па отуд младић говори:
„Не дајте, верна дружино!
’Ала ме нека прогута, 10
од ногу на све до колена!
Сви момци доле гледаше,
не гледа Ружа девојка.
Вељко си даље пливаше,
до друге стиже отоке; 15
па отуд младић говори:
„Не дај ме, верна дружино!
’Ала ме нека изеде,
од ногу па све до појаса!
Сви момци земљи гледаше, 20
не гдеда Ружа, девојка!
Вељко си даље пливаше,
до треће дође отоке;
па отуд мдадић збораше:
„Не дајме, верна дружино 25
Хала ме нека прогута,
од ногу па до рамена!
Сви момци доле гдедаше,
не гдеда Ружа девојка;
већ скину рубу свилену 30
у тихо скочи Дунаво!
Из Дунав’ Вељко говори:
„Ој Ружо, душо рођена,
ој Ружо цвеће, шарено!
Не кваси тело господско 35
не мрси косе свилене.
Не лубај груди убаве,
не сломи руке мекане.
Ја пробам Ружо, дружину,
и твоју љубав једину! 40
