Ко рад није
Ко рад није да подлегне
Зла удеса злости:
Тај с памети нек не скида
Никад човјечности . . .
Човјек рођен, да се с б’једам
У животу бори:
Бори ли се? . . . најсветију
Људску дужност твори;
И што више одол’јева,
Кад га удес дави:
Тијем више износи се,
Као човјек прави,
Који знаде да свој образ
Мужанствено чува:
Кад све букти око њега,
И с’јева, и грува. —
Свак по меким душецима
Знаде да се ваља;
Ама човјек уклања се
Свем, што њега каља.
У несрећи ка’ у срећи
Храбро значај пази:
По три пута он је човјек;
С правца: свог не слази:
Тврдо стоји, ... и све му је
Све до људске части;
Тврдо дубе. ... и кад пане,
Поштено ће пасти. —