* * *
[Коња јаше младо параћинче]
Коња јаше младо параћинче,
коња јаше, коњ му подигрује,
па се нема с кога разговара,
разговара сас доброга коња:
„Давур, коњу, моје добровање! 5
Ге ’но синоћ бе’мо на конака
лепа ни је домаћица била!
Она лепа, ћера још полепа,
а ја јунак нешто да ју рекнем:
„Све ти друшке на воду отоше!" 10
Трже ведро, на воду отиде,
а ја јунак коња да напојим.
Сретосмо се низ тесни сокаци -
сави коња, пољуби девојку.
Маши руку у њојну пазуку – 15
враг изнесе копчу на рукава,
прекину ју три низе дуката
и четири ситнога бисера!
Сва и’ Бања за недељу брала,
а Паланка за пола годину, 20
Црна Река за црнога века,
А ми млади за годину дана.
|
|
Напомена
Певала: Станка Радојковић, с. Трговиште.
Референце
Извор
- Бања (рукописни зборник), Нота, Књажевац 1978, стр. 194-195.
