* * *
[Коња јаше младо параћинче]
Коња јаше младо параћинче,
коња јаше, коњ му подиграва,
узду меће, узда му звекеће.
Свил’не ките коњу до копите,
ђинђер узда до зелене траве! 5
Гледала га с прозора девојка,
Гледала га, мајци говорила:
„Види, мајко, лепоте јунака!
Што је јунак, баш би га узела!
Од руке би гривне поскидала, 10
пе би њему коња потковала!"
|
|
Напомена
Певао: Никола Павловић, с. Мужинац.
Референце
Извор
- Бања (рукописни зборник), Нота, Књажевац 1978, стр. 194.
