Корун капетан и Ненад Југовић
0001 Чудно чудо на далеко кажу,
0002 У некака Југа зенђилога
0003 У приморју и принциповини,
0004 Јуже има на товаре блага,
0005 На иљаде пребијеле овце,
0006 На стотине коње и волове;
0007 Још у Југа више чудо кажу,
0008 Јуже има девет мили сина.
0009 Колико се Јуже посилио,
0010 Неће Јуже да жени синове,
0011 Док најмлађи не би за женидбу.
0012 Кад најмлађи за женидбу б’јаше,
0013 Отале се Јуже подигао,
0014 Собом носи на товаре злата,
0015 Оде право од града до града
0016 Па испроси девет снаха мили.
0017 Док је Јуже снахе испросио,
0018 Три товара блага поарчио,
0019 И за мало свадбу одгодио:
0020 Док отиде двору бијелому!
0021 Па покупи свате за ђевојку.
0022 Како кули у приморје дође,
0023 Оде купит свате по градова,
0024 Док сакупи девет стотин’ свата,
0025 Млоге зове морске џенерале,
0026 И сувише младе капетане,
0027 Сву господу на свадбу сазива,
0028 А не зове Корун-капетана,
0029 Од Коруна града бијелога.
0030 Кад је Јуже свате покупио,
0031 Отале се с њима подигао,
0032 Оде јунак од града до града,
0033 Миле снаје дома доводио,
0034 Свадбу чини и весеље гради
0035 За петнајест бијелије дана.
0036 Миле своје иженио сине.
0037 Мало стало, није дуго било,
0038 А не прође ни неђеља дана,
0039 Ражљути се Корун капетане,
0040 Па голему војску сакупио,
0041 На зенђила Југа ударио,
0042 Стару Југу главу погубио,
0043 И сина му девет погубио,
0044 Пороби му пребијелу кулу,
0045 Покупи му из ризнице благо,
0046 Девет снаа Југу заробио,
0047 И вјерну му љубу прегазио
0048 Са коњима од своји војника.
0049 Тако њојзи добра срећа била,
0050 У костима душа останула,
0051 Иза Југа чедо задобила,
0052 Па не прође млого ни за дуго,
0053 Југова се породила љуба,
0054 Она роди једно чедо мушко,
0055 Мушко чедо ама чудновато,
0056 Баш ка да је од године дана.
0057 Добавила и попа и кума,
0058 Па крстише оно чедо мало,
0059 И добро му име нађенуше,
0060 По имену дијете Ненаде,
0061 Куд га пошље да му се не нада,
0062 Толико је жалост обузела.
0063 А Ненаду у напредак пође,
0064 Бољи Ненад од годину дана,
0065 Него друго од двије године;
0066 Бољи Ненад од пет годин’ дана,
0067 Него друго од дванес година;
0068 Бољи Ненад од дванес година,
0069 Него друго од двадес и четири.
0070 Кад наврши петнајест година,
0071 Довати се коња и оружја,
0072 Често иде по дугу мејдану.
0073 Једно јутро Ненад подранио,
0074 Па је старој мајци бесједио:
0075 “О Бога ти, моја мила мајко,
0076 “Је л’ истина што говоре људи
0077 “За некака Корун-капетана,
0078 “Да је мога погубио баба,
0079 “Девет брата под мач ударио.”
0080 Стара мати бесједи Ненаду:
0081 “Јест истина што говоре људи.”
0082 Све му стара по истини каже.
0083 Кад то чуо дијете Ненаде,
0084 Припасује свијетло оружје,
0085 А опрема дора од мегдана,
0086 Окити се што боље могаше.
0087 Ту га стара сјетоваше мајка:
0088 “О мој сине, дијете Ненаде,
0089 “Ти не иди Коруновој кули,
0090 “Да ти знадеш Корун-капетана,
0091 “Да имадеш соколова крила,
0092 “Не б’ ти перје меса унијело,
0093 “А камо ли да би утекао.”
0094 То говори, сузе прољеваше,
0095 А то Ненад ништа не слушаше,
0096 Но помену Бога истинога,
0097 А посједе дора од мејдана,
0098 Па га ћера земљом и ћенаром.
0099 На Ситницу воду долазио,
0100 Ту на води девет ђевојака
0101 Ђе бијеле пребијело платно.
0102 Ту им Ненад Божју помоћ виче,
0103 Ђевојке му Бога приватиле:
0104 “Да си здраво незнана делијо!”
0105 Бесједи им дијете Ненаде:
0106 “Ђе је кула Корун-капетана,
0107 “И чије је пребијело платно?”
0108 А ђевојке сузе прољеваху
0109 Руком кажу Корунову кулу:
0110 “Ми робиње Корун-капетана,
0111 “Његово је пребијело платно.”
0112 Када зачу и виђе Ненаде,
0113 Бијеле им косе до појаса,
0114 Ту јунаку врло мука било,
0115 Проли сузе низ бијело лице.
0116 Кад ђевојке сузе сагледаше,
0117 Оставише пребијело платно,
0118 Јунаку се ближе примакоше
0119 Питају га, и моле јунака:
0120 Од куд бјеше, од кога ли града,
0121 Како ли се по имену виче?
0122 Ненад срцу одољет’ не може,
0123 Но им каза ко је и од куд је.
0124 Кад ропкиње јадне саслушаше,
0125 Циче, пиште, као гује љуте,
0126 Ненаду се вију око врата
0127 И дорату коњу од мејдана,
0128 Сузе роне, Ненаду говоре:
0129 “Богом брате, дијете Ненаде,
0130 “Ти се врати двору бијеломе,
0131 “А не иди двору Корунову,
0132 “Корун ће ти погубити главу.”
0133 За то Ненад ни абера нема,
0134 Но дората коња наћерао
0135 У авлију Корун-капетана.
0136 У авлију Корунова љуба,
0137 Покрај љубе четири слушкиње,
0138 За њом носе два близанца сина.
0139 Ненад њојзи Божју помоћ виче,
0140 За Коруна пита капетана:
0141 “Оно ми је Богом побратиме.”
0142 Бесједи му Корунова љуба:
0143 “Бе одлази, црна твоја мајка,
0144 “Зар са коња за Коруна питаш?
0145 “Корун нема таквог побратима,
0146 “Ако чуо на бијелу кулу,
0147 “Богме ће ти погубити главу.”
0148 Таман они у ријечи бјагу,
0149 Док ето ти Корун-капетана
0150 Низ бијелу од камена кулу,
0151 За се вуче тешку топузину,
0152 Па Коруне поче бесједити:
0153 “Који данас побратима тражиш,
0154 “У мртве ти очи загледао,
0155 “Но одјаши од коња дорина,
0156 “Па ми ђецу у бешику љуљај,
0157 “Покори се, пољуби ми руку,
0158 “Ако ти је живот омиљео,
0159 “Јер те бели оћу погубити.”
0160 И још нешто говорити ћаше,
0161 Не даде му дијете Ненаде,
0162 Но потеже перли буздована,
0163 Па удара Корун-капетана.
0164 Колико га лако ударио,
0165 Са земљом га црном саставио,
0166 Па одсједе од коња дорина,
0167 Саломи му и ноге и руке,
0168 Најпосље му очи извадио,
0169 Два близанца сина погубио,
0170 Па му б’јелу кулу запалио,
0171 Девет снаа мили повратио,
0172 Па Коруну љубу заробио,
0173 Одведе је двору бијелому,
0174 Нек му служи девет мили снаа.
