КОРАН


ДАН КОЈИ ОБУХВАТА
Дато у Меки. — 26 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. Зар ти нијеси никада чуо говорити о дану који ће све обухватити,

2. О дану у који ће лица бити оборена

3. Работом и умором,

4. Пржена врелијем огњем,

5. Појена на извору?

6. Они неће имати друге хране осим плода дари'јева,[a]

7. Који их неће учинити жирнијем, и неће утолити њихову глад.

8. Тога ће дана друга лица бити радосна;

9. Задовољна својим некадашњим радовима,

10. Она ће становати у величанственој башти,

11. Гдје се неће чути празнијех разговора.

12. Ту ће бити извора текуће воде,

13. Сједишта уздигнутијех над земљом,

14. Спремљенијех пехара,

15. Узглавља размјештенијех на редове,

16. Разастртијех простирака.

17. Нијесу ли они погледали на камилу, како је била створена;

18. На небо, каво је било уздигнуто;

19. И на брда, како су била усађена у земљу;

20. И на земљу, како је била разастрта?

21. Опомињи људе, јер ти само опомињеш;

22. Ти немаш над њима неограничену власт;

23. Али који год окрене леђа и не вјерује,

24. Тога ће Бог подвргнути великој казни.

25. К мени ће се они вратити.

26. А за тијем, ја ћу се старати о њихову рачуну.



  1. Плод дрвета дари је врло опор; ријеч дари значи још у опште трње и коприву.