КОРАН


НЕБО, КОЈЕ СЕ ЦИЈЕПА
Дато у Меки. — 19 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. Када се небо поцијепа,

2. Када звијезде буду растурене,

3. Када мора смијешају своје воде,

4. Када гробови буду испревртани,

5. Душа ће видјети своја давнашња и скорашња дјела.

6. O човјече! шта те је заслијепило, те не видиш својега племенита господара.

7. Твојега господара који те је створио, који ти је дао савршенство и правилност у твојем облику,

8. Који те је скројио по облику по каквом је он хтио?

9. Али ви називате неистином његов закон,

10. Заиста, он има чувара који мотре на вас,

11. Поштованијех чувара који пишу ваша дјела.

12. Они знају шта ви радите.

13. Заиста, праведни ће бити у станишту милина,

14. А заиста, развратници ће бити у паклу.

15. На дан суђења, они ће бити пржени на ватри,

16. Они неће моћи од тога утећи.

17. Ко ће ти рећи шта је то дан награде?

18. Још један пут, ко ће ти рећи шта је то дан награде?

19. То је дан у који ничија душа неће ништа моћи за другу душу. Тога дана све ће припасти у дио Богу.