Коран глава 3
| ← | КОРАН | → |
Дато у Медини. — 200 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.
1. Елиф. Лам. Мим. Бог. Нема другог Бога осим њега, Живога, Неизмјењивога.
2. Он је теби у цијелој истини послао књигу која потврђује оно што јој је претходило; он је с неба спустио Пентатевх и Јеванћеље, да људима буду за управљање. Он је спустио разликовање.
3. Они који не узвјерују у знакове Божје искусиће страховиту казну. Бог је могућан, освјетљив.
4. Од свега што је год на небесима и на земљи ништа њему сакривено није. Он је који вас у утробама ваших матера ствара како је њему драго. Нема другог Бога осим њега. Он је могући, мудри.
5. Он је тај који ти је од своје стране послао књигу. У њој се находи неизмјењивијех стихова, који су као мати књиге, и других који су у преноснијем сликама. Они којих срца скрећу с правога пута трче за преноснијем сликама, из жеље за нередом и из жеље за тумачењем; али њихово тумачење нико не зна осим Бога. Људи становитог знања рећи ће: Ми вјерујемо у ову књигу, све што она садржи долази од нашега Господа. Јест, само људи разумом обдарени размишљају.
6. Господе! немој нашим срцима допустити да сврну с правога пута, кад си нас на њ једном извео. Обдари нас твојим милосрђем, јер си ти врховни раздавалац милости.
7. Господе! ти ћеш род људски скупити у дан о којему нема сумње. Заиста, Бог не пориче своја обећања.
8. Што се тиче невјернијех, ни њихова богатства ни њихова дјеца неће им моћи никако послужити као равноцјеност пред Богом; они ће бити храна ватри.
9. Таква је била судбина Фараонова народа и онијех који бијаху прије њега. Они су наше знакове називали лажима. Бог их је дохватио за њихове гријехе, а он је страховит у својим казнама.
10. Реци невјернијем: Ви ћете скоро бити савладани и у паклу скупљени. Да грозна станишта!
11. У оне двије војске које се сударише, једна бијући се на путу Божјем, а друга невјерна, бијаше један знак за вас. Невјерницима се чињаше да очима виде два пут више непријатеља; али оно Бог својом помоћу подупираше онога којега он хотијаше. Заиста, у том бијаше опомена за бистровидне људе.
12. Љубав спрам задовољстава, као што су жене, дјеца, ризнице препуњене златом и сребром, коњи жигосани биљегама, стада, поља, све се то људима чини лијепо, но то су само привремена уживања овога свијета; али код Бога је лијепо боравиште.
13. Реци: Могу ли онијем који се боје навијестити што год што више ваља? Код својега Господа они ће наћи башта орошенијех текућим водама, у којима ће вјечно становати; женâ ослобођенијех од сваке нечистоће, и Божје задовољење. Бог погледа на своје служитеље.
14. Таква ће бити судбина онијех који говоре: Господе, ми смо вјеровали; опрости нам наше гријехе и сачувај нас муке ватрене;
15. Онијех који су били стрпјељиви, који су истину говорили, који су покорни, добротворни, и просе Божје опроштење при сваком свитању зоре.
16. Сам Бог свједок је да нема другог Бога осим њега; анђели и људи обдарени науком и правичношћу понављају: Нема другога Бога осим њега, Могућега, Мудрога.
17. Закон (вјерозакон) Божји је Ислам. Они који слиједе за Писмима нијесу се између себе раздијелили прије него што су примили науку, и то из суревњивости. Онај који не усхтије вјеровати у знакове Божје осјетиће колико је он готов да тражи рачуна о људским дјелима.
18. Реци онијем који се успрепиру с тобом: Ја сам се Богу са свијем предао, као и они који слиједе за мном.
19. Реци онијем који су примили Писма, и незналицама: Предајете ли се ви Богу? Ако се предаду, они ће бити на правом путу; ако оклијевају, теби је наложено само проповиједање. Бог види своје служитеље.
20. Навијести онијем који не вјерују у Божје знакове, који своје пророке, против сваке правде, убијају, и, између себе, и све оне који им проповиједају правду, навијести им јадовиту казну.
21. Онијем којих су дјела овога и онога свијета била сасвијем узалудна, и који неће имати бранитеља.
22. Нијеси ли ти видио оне, који су примили (Чивуте) један дио Писама, да приступају Божјој казни, да она пресуди њихове распре, па послије, између њих, да једна странка оклијева и удаљава се?
23. То је за то што су они себи рекли: Нећемо ватре допасти него само мали број дана. Њихове лажи чине их слијепијем у њиховијем вјеровањима.
24. Шта ли ће бити кад вас ми скупимо на дан о којему нема сумње, на дан у који ће свака душа примити цијену својих дјела, и у који неће нико бити оштећен?
25. Реци: Господе, власт је у твојим рукама: ти је дајеш коме ти хоћеш, и ти је узимљеш од кога ти је драго; ти уздижеш кога ти хоћеш, и ти обараш кога ти хоћеш. Добро је у твојим рукама, јер си ти свемогућан.
26. Ти чиниш да ноћ улази у дан а дан у ноћ, ти чиниш да живот излази из смрти а смрт из живота. Ти храну дајеш коме ти хоћеш, без броја и мјере.
27. Нека вјерни не узимљу невјерне за пријатеље (савезнике и покровитеље) радије него вјерне. Они који би то учинили не треба да се ничему надају од стране Божје, осим ако бисте се имали чега бојати од њихове стране. Бог вас опомиње да га се бојите; јер к њему ћете се сви вратити. Реци им: Сакривали ви оно што је у вашим срцима, или ви то износили на јавност, Бог ће знати. Он зна шта је на небесима и на земљи, он је свемогућ.
28. На дан у који ће свака душа пред собом наћи добро које је учинила и зло које је урадила, на тај ће дан зажељети да је неизмјерни простор дијели од њезинијех злијех дјела. Бог вас опомиње да га се ваља бојати, јер је он добар и благ за своје служитеље.
29. Кажи им: Ако ви Бога љубите, пођите за мном; он ће вас љубити, он ће вам опростити ваше гријехе; он је благ и милосрдан. Покоравајте се Богу и пророку; али ако ви оклијевате, знајте да Бог не милује невјерне.
30. Бог је прије свију људи изабрао Адама и Ноја, Аврамову породицу и Имранову. Те породице изашле су једне из других. Бог зна и чује све.
31. Ти се сјети дана у који је Имранова супруга Богу управила ову молитву: Господе, ја сам теби завјештала оно што је у мојој утроби, оно ће бити потпуно твоје; прими га, јер ти чујеш и знаш све. Пошто роди, она рече: Господе, на свијет сам донијела једну кћер (Бог је врло добро знао шта је она на свијет донијела: дјетић није као дјевојка), и ја сам јој надјела име Мариам (Марија); ја је стављам, под твоју заштиту, њу и њезино потомство, да их ти сачуваш од пријевара каменованог ђавола.
32. Господ Имрановој жени учини најљепши пријем; и он учини те она роди мушко створење. Захарија се о дјетету стараше; сваки пут кад он иђаше да Марију посјети у њезиној ћелијици, он је код ње налазио хране. О Марија! од куд ти ова храна? — Бог ми је шаље, одговори она, јер Бог изобилно храни оне које он хоће, и не броји им залогаје.
33. И ту Захарија стаде се молити Богу. Господе, удијели ми благословено потомство; ти радо услишаваш молитве молилаца. Његови анђели позваше га док се он мољаше у светилишту,
34. Бог ти објављује рођење Јахијино (светога Јована), који ће потврдити истину Божјега слова; он ће бити велики, цјеломудрен пророк из броја праведнијех.
35. Господе, од куд ћу имати то дијете? запита Захарија; ја сам остарио, а жена је моја нероткиња. Анђео му одговори: Тако Бог чини што он хоће.
36. Захарија рече: Господе, дај ми један знак као залогу твојега обећања. — Он рече: Ево знака: за три дана ти ћеш са људима само помоћу знакова говорити. Непрестано изговарај Божје име, и слави његове хвале вечером и јутром.
37. Анђели рекоше Марији: Бог те је одабрао, он те је ослободио сваке нечистоће, он те је изабрао између свијех женâ свега свијета.
38. О Марија! буди побожна спрам својега Господа, падај ничице и клањај се пред њим са онијем који се клањају.
39. Такове су приповијести, до сад теби непознате, о Мухамеде! које ми теби откривамо. Ти међу њима не бијаше кад они своје трске бацаху да виде на кога ће пасти да се стара о Марији; ти међу њима не бијаше кад се они препираху.
40. Једнога дана анђели рекоше Марији: Бог ти навјештава своје слово. Оно ће се назвати Месија, Исус син Маријин, славан на овоме свијету и на другом, и један од домаћих Божјих.
41. Јер ће он људима говорити, и као дијете у колијевци и као одрастан човјек, и он ће бити из броја праведнијех.
42. Господе, одговори Марија, како ћу ја имати сина? Никакав ме човјек није додирнуо. — Тако Бог, додаде анђео, ствара што он хоће. Он рече: Буди, и буде.
43. Он ће га научити књизи и мудрости, Пентатевху и Јеванђељу. Исус ће бити његов посланик код синова Израиљевијех. Он ће им рећи: Ја к вама долазим праћен Божјим знаковима; ја ћу од кала начинити лик тице, ја ћу у њу духнути, и са Божјим допуштењем тица ће бити жива; ја ћу излијечити слијепога од рођења и губавога; ја ћу мртве оживљавати, са допуштењем Божјим; ја ћу вам казати што ви будете јели и што ви будете сакрили у вашим кућама. Све ће то бити за вас знакови, ако сте вјерни.
44. Ја сам дошао да потврдим Пентатевх који сте ви примили прије мене; ја ћу вам допустити употребљавање извјеснијех ствари које су вам биле забрањене. Ја сам дошао са знаковима од стране вашега Господа. Бојте се њега и покоравајте се мени. Он је мој и ваш господар. Обожавајте га: то је прави пут.
45. Али одмах чим Исус опази његово невјерство, он повика: Ко ће бити мој помагач у вођењу људи Богу? — Ми, одговорише ученици Исусови, ми ћемо бити помагачи Божји. Ми вјерујемо у Бога, а ти ћеш свједочити да се ми предајемо његовој вољи.
46. Господе, ми вјерујемо у оно што нам ти шаљеш, и ми слиједимо за апостолом. Запиши нас у број онијех који дају свједочанство.
47. Чивути противу Исуса измислише лукавства. Бог их исмисли противу њих; и заиста Бог је вјештији.
48. Заиста, ја сам тај који те подвргавам смрти, и ја сам који те уздижем к себи, који те ослобађам од невјернијех, који намјештам оне који пођу за тобом над оне који невјерују, до дана васкрса. Ви ћете се сви к мени вратити, и ја ћу између вас пресудити у предмету ваших препирака.
49. Ја ћу невјерне ужасном казном казнити на овом свијету и на другом. Они нигдје неће наћи помоћи.
50. Оне који вјерују и добро чине, Бог ће наградити, јер он не љуби неправедне.
51. Ево учења и мудријех опомена које ми теби казујемо.
52. Исус је пред Божјим очима што и Адам. Бог га образова од прашине, по том рече: Буди, и он би.
53. Ове су ријечи истина која долази од твојега Господа. Чувај се да не посумњаш о том.
54. Онијем који се с тобом успрепиру о том предмету, откако си о том примио савршено знање, одговори: Ходите, позовимо нашу дјецу и вашу, наше жене и ваше, дођимо и ми и ви, па онда сваки од своје стране преклињимо Господа, и призовимо његово проклетство на лажљивце.
55. То што вам ја проповиједам, сама је истина. Нема других богова осим Бога; он је моћан, мудар.
56. Ако они оклијевају, заиста, Бог познаје зликовце.
57. Чивутима и Хришћанима реци: О људи од Писама! дођите да чујете само једну ријеч; уговоримо да ћемо обожавати само Бога јединога, и да му нећемо придруживати ма шта било, и да ми нећемо једни међу другима тражити господара поред Бога. Ако они то не усхтију, реците им: Ви сами сте свједоци да се ми са свијем подвргавамо Божјој вољи.
58. О ви који сте примили Писма! Зашто се ви препирете о Авраму? Пентатевх и Јеванђеље послани су озго тек много времена послије њега. Зар ви то никада нећете разумјети?
59. Ви који се препирете о стварима о којима сте обавијештени, зашто ви тражите да се препирете о онијем о којијем ништа не знате? Бог зна, али ви, ви не знате.
60. Аврам не бијаше ни Чивутин ни Хришћанин; он бијаше побожан и покоран Божјој вољи, и он не бијаше у броју незнабожаца.
61. Они који су највише задржалиод Аврамовог вјеровања јесу они који иду за њим. Такви је пророк (Мухамед) и вјерни. Бог је покровитељ вјернијех.
62. Један дио онијех који су примили Писма, жељели би да вас одведу на странпутицу; али они заводе сами себе, а они то не осјећају.
63. О ви који сте примили Писма! Зашто ви не вјерујете у Божје знакове, кад сте им ви били свједоци?
64. О ви који сте примили Писма? Зашто истину одијевате у лажну хаљину? Зашто је кријете, ви који је познајете?
65. Један дио онијех који су примили Писма рекоше: Јутром вјерујте у књигу послату вјернијем (Мухамеданцима), а вечером одбаците њихово вјеровање; на тај ће начин они оставити њихову вјеру.
66. Вјерујте само онијем који иду за вашом вјером. Реци им: Истинско је управљање оно које долази од Бога; оно се састоји у том што остали учествују у открићу које вам је прво било дато. Хоће ли се они с вама препирати пред Господом? Реци им: Милости су у Божјим рукама; он их дијели коме он хоће. Он је неизмјеран и мудар.
67. Он ће своје милосрђе удијелити коме он усхтије. Он је господар неизмјернијех милости.
68. Међу онијем који су примили Писма, има их којима ти можеш повјерити један таланат (кинтар), и који ће ти га вратити читава: има их других који ти неће вратити повјерени им динар, ако их ти на то не присилиш.
69. Они тако раде, јер говоре: Нас ништа не обавезује спрам незналица. Они Богу хотимично пришивају лаж.
70. Онај који испуњава своје обавезе и боји се Бога, знаће да Бог милује оне који га се боје.
71. Они који за погодбу са Богом и за своје заклетве купују сатвар од ниске вриједности, неће имати никаква дијела у будућем животу. Бог им неће ни једне ријечи проговорити, он на њих ни једнога погледа неће бацити на дан оживљења, он им неће опростити гријехе; њима је намијењена страшна казна.
72. Неки између њих својим језицима изврћу ријечи Писама, да би вас увјерили да се у њима заиста находи оно што они говоре. Не, то не чини дио Писама. Они веле: Ово долази од Бога. Не, то не долази од Бога. Они лажи говоре о Богу, и они то знају.
73. Је ли пристојно да човјек, којему је Бог дао Књигу и мудрост и дар пророчанства, рече људима: Будите моји обожаваоци, а у исто вријеме и Божји? Не, будите обожаваоци Божјим почем ви познајете Књигу и изучавате је.
74. Бог нам не заповиједа да за господаре узимљемо ни анђеле ни пророке. Би ли вам он заповиједио да постанете невјерни пошто сте се ви ријешили да ћете бити покорни Божјој вољи (Мусломани).
75. Кад Бог од пророка прими уговор (погодбу), он им рече: Ево књиге и мудрости које вам дајем. Једног ће дана пророк доћи да потврди ово што ви примате. Вјерујте у њега и помажите му свима силама. Пристајете ли на то и примате ли погодбу са овијем условима? Они одговорише: Ми на то пристајемо. — Будите, дакле, свједоци, настави Господ, а и ја сам такође један свједок као и ви.
76. Послије те обавезе, који би год покушао да јој се отргне, био би у броју опаких.
77. Желе ли они други закон осим Божјега закона, док се међу тијем добровољно, или силом, његовијем заповијестима покорава све што је на небесима и на земљи, и кад се све једнога дана мора вратити к њему?
78. Реци: Ми вјерујемо у Бога, у оно што нам је он послао, у оно што је он открио Авраму, Исмаилу, Јакову, и дванаесторим племенима; ми вјерујемо у свете књиге које су с неба примили Мојсије, Исус и пророци; ми не чинимо никакве разлике међу њима, ми смо покорни Божјој вољи (ми смо Мусломани),
79. Који год жели друго богослужење ван покоравања вољи Божјој (ислам), то богослужење неће примити Бог, и тај ће, на другом свијету, бити у броју несрећнијех.
80. Како би Бог на правом путу руковорио оне који се, пошто су били свједоци знакова, враћају у невјерство? Бог не руковори опаке.
81. Њихова ће награда бити проклетство Божје, анђела и свијех људи.
82. То проклетство вавијек ће их покривати. Њихово мучење неће им се олакшати, и Бог на њих неће бацити ни једнога погледа.
83. Неће тако бити са онијем који се Господу врате са својим кајањем и који ушчине добро, јер је Бог благ и милосрдан.
84. Они који невјерни постану пошто су вјеровали, и који за тијем само увећавају своје невјерство, тијех се кајање неће примити, они ће остати у заблуди.
85. Оне који су невјерни и који умру невјерни, неће од ужасне казне моћи откупити толико злата колико га земља може обухватити. Они неће имати бранитеља.
86. Ви нећете савршену побожност досегнути прије него што будете милостињу чинили од онога што вам је најдраже. Све што ви будете дали, Бог ће знати.
87. Свака храна бијаше допуштена дјеци Израиљевој, изузевши ону коју је Израиљ (Јаков) сам себи забранио, прије него Пентатевх бијаше дошао. Реци им: Донесите Пентатевх, и читајте, ако сте искрени.
88. Ко год лажи кује о Богу, у броју је неправеднијех.
89. Реци им: Бог само истину говори. Дакле, држите се вјере Аврамове, који бијаше побожан и Богу не придруживаше других суштастава.
90. Први храм установљен међу људима је био храм у Беки. Он би установљен да буде благословен и да људима служи за управљање.
91. Ви ћете у њему видјети трагова очевиднијех чудеса. Ту је Аврамово почивало. Који год уђе у његову ограду сачуван је сваке опасности. Путовати до њега на поклоњење, то је дужност према Богу свакога који је у стању то учинити.
92. Што се тиче невјернијех, шта мари? Бог може бити без читавога свијета.
93. Реци онијем који су примили Писма: Зашто нећете да вјерујете у Божје знакове? Он је свједок ваших дјела.
94. Реци им: О ви који сте примили Писма! Зашто ви вјерне отурате са пута Божјега? Ви бисте га хтјели кривијем учинити, а ипак га знате. Али Бог није непажљив на оно што ви радите.
95. О вјерни! ако ви узаслушате неке између онијех који су примили Писма, они ће учинити да постанете невјерни.
96. Али како бисте ви могли постати невјерни, кад вам се прочитавају Божји знакови, кад је његов посланик међу вама? Онај који се тврдо за Бога прихвати биће руковођен на правом путу.
97. О вјерни! бојте се Бога, као што он заслужује да га се бојите, и немојте умријети док се не покорите Божјој вољи (док не постанете Мусломани).
98. Сви се ви тврдо прихватите Бога и никада се не одвајајте од њега; и сјетите се његовијех доброчинстава, кад оно, док бијасте пријатељи, он сједини ваша срца, и када сте ви сви његовом милошћу, постали један братски народ.
99. Ви бијасте на ивици ватрене јаме, и он вас је од ње отклонио. Тако он вама показује своје знакове, да би сте имали једног путевођу;
100. Да би сте постали народ који друге зове на добро, који наређује добра дјела, а забрањује рђава. Људи који тако узраде биће блажени.
101. Немојте бити као они који су се, пошто су били свједоци очевиднијех знакова, раздијелили и препиркама се предали; јер ће ти допасти ужасне казне.
102. На дан оживљења биће бијелијех образа и црнијех образа. Овијем пошљедњим Бог ће рећи: Нијесте ли ви који, пошто вјеровасте, постадосте невјерни? Идите, окусите казну за цијену ваше невјерности.
103. Они којих образи узбуду бијели осјетиће Божје милосрђе, и вјечно ће га уживати.
104. Ето Божјих знакова које ми теби у цијелој истини казујемо, јер Бог људима неће зла.
105. Њему припада све што је на небесима и на земљи, и све ће се њему вратити.
106. Ви сте најодличнији народ који се икада јавио међу људима; ви заповиједате што је добро, а забрањујете што је рђаво, и ви вјерујете у Бога. Кад би људи, који су који су примили Писма, хтјели вјеровати, то би се окренуло само на њихову корист; али неки између њих вјерују, а на против, већина је опака.
107. Они би могли учинити само незнатнијех штета. Ако им падне на памет да на вас зарате, они ће набрзо окренути леђа и неће бити потпомагани.
108. Гдје год се они зауставе, срамота ће се, као шатор, разастријети изнад њиховијех глава, ако не потраже савез са Богом или са људима. Они ће на себе навући гњев Божји, и јад ће се опет као шатор разастријети изнад њиховијех глава. То ће се догодити, јер они нијесу хтјели вјеровати у Божје знакове, јер они неправедно убијаше пророке: то ће бити цијена њиховог одметања и њиховијех неправда.
109. Сви они који су примили Писма нијесу једнаки. Има их којих је срце право; они читаве ноћи проводе у прочитавању учења Божјих и обожавању Бога.
110. Они вјерују у Бога и пошљедњи дан: они наређују добро и забрањују зло; они трче добријем дјелима надмећући се једни с другима, и они су честити.
111. Какво год добро ви учинили, вама се неће одузети награда. Бог зна оне који га се боје.
112. Што се тиче невјерника, њихова богатства и њихова дјеца неће им нимало послужити као замјена у мјесто Бога! Они ће бити предати ватри и вјечно ће у њој остати.
113. Милостиње које они чине на овом свијету биће као ледени вјетар који дува на поља неправеднијех и уништава их. Неће Бог с њима неправично поступити, они су сами неправични били спрам себе.
114. О вјерни! присна пријатељства градите само међу собом; невјерници би вас покварили; они желе вашу пропаст. Њихова мрзост пробија кроз њихове ријечи; али је још горе оно што њихова срца таје. Ми смо вам већ о том показали очевиднијех доказа, ако пак знате разумјети.
115. Ви их љубите, а они вас не љубе. Ви вјерујете у цијелу књигу; кад вас они сусретну, они говоре: Ми смо вјеровали; али тек што се од вас растану, распаљени једом, они гризу своје прсте. Реци им: Умрите у вашему једу; Бог зна дно ваших срдаца.
116. Добро које вама дође, њих жалости; снађе ли вас нека несрећа, они су пуни радости. Али ако ви имате стрпљења и страха Божјега, њихова лукавства неће вам моћи досадити, јер Бог својом мудрошћу обугвата сва њихова дјела.
117. Сјети се сада у који си ти јутром оставио своју кућу да вјернијем приготовиш логор за борење, а Бог слушаше и знадијаше све.
118. Сјети се дана у који страх обузе два одјељења ваше војске, и Бог би њихов покровитељ. Нека дакле вјерни ставе у Бога своје поуздање.
119. Бог вас је помогао у Бедрском боју, гдје ви бијасте врло нејаки. Дакле бојте се Бога и чините му благодарења.
120. Онда ти, о Мухамеде! говораше вјернијем: Зар вам није доста да вам Бог помаже са три тисуће анђела који сиђоше с неба?
121. Заиста, тај је број довољан: али ако будете издржљиви, ако се Бога бојите, и ако вас непријатељи изненадно нападну, он ће вам помоћи са пет тисућа људи под биљегама.
122. Бог вам то каже као срећну новост, да вам срца добију поуздања; побједа долази само од Бога могућега и мудрога. Бог вам каже да ће он невјерне сатрти, да ће их разбити, да ће они бити сломљени, поражени без помоћи.
123. То се тебе не тиче, опростио им Бог или их казнио; то су неваљалци.
124. Богу припада све што је на небесима и на земљи: он опрашта коме хоће, а казни кога хоће. Он је благ и милосрдан.
125. О вјерни! немојте се одавати камати, дижући двојином своту, и опет двојином. Бојте се Господа, и ви ћете бити срећни.
126. Страшите се ватре спремљене за невјерне; покоравајте се Богу и пророку, да бисте стекли Божје милосрђе.
127. Трудите се да заслужите милост Божју и насеље у рају, који је простран као небеса и земља, и опредијељен онијем који се боје Бога.
128. Онијем који милостињу дају кад су у изобиљу као и кад су у оскудици, који умију савладати гњев, и који опраштају људима који их вријеђају. Заиста Бог љуби оне који су добри.
129. Они који се, пошто учине неко непоштено дјело или неку неправду, одмах сјете Господа, заишту му опроштење својих гријеха (јер ко други осим Бога има право опростити?) и престану гријешити познав гријехе своје,
130. Сви ће ти осјетити Божју милост, и вјечно ће становати у баштама орошенијем текућим водама. Како је лијепа награда онијех који имају добријех дјела!
131. Прије вас су кажњавани рђави људи. Обиђите земљу, и видите какав је свршетак био онијех који су Божје посланике називали варалицама.
132. Ова је књига глас упућен људима; она служи за путевођу и за опомену онијех који се боје.
133. Немојте губити храброст, немојте туговати, ви ћете побиједити ако сте вјерни.
134. Ако допаднете рана, зар их нијесу допадали и многи други? Ми међу људе наизмјенице пуштамо недаће и успјехе, да би Бог познао вјерне, да би он међу вама изабрао своје свједоке (он мрзи зликовце);
135. А да би окушао вјерне и сатр'о невјерне.
136. Мислите ли ви у рај ући прије него Бог сазна који су, међу вама, они који су се борили и били чврсте воље.
137. Ви смрт жељасте прије но што се појавила; ви сте је видјели, ви сте је уочили, и ви сте попустили.
138. Мухамед је само посланик. Њему су претходили други посланици. Ако би он умр'о, или ако би он био убијен, бисте ли се ви вратили натраг? Онај који би се вратио, не би Богу штете учинио, а Бог награђује оне који му указују благодарност.
139. Жива душа умире само са допуштењем Божјим, по књизи која опредјељује границу живота. Оному који жели награду овога свијета, ми ћемо је удијелити: ми ћемо такође удијелити награду будућег живота оному који је узажели, и ми ћемо наградити оне који су благодарни.
140. Не један, но више пророка имали су да се боре са непријатељем праћеним безбројнијем војскама, па ипак ти пророци нијесу се дали савладати биједама претрпљенијем на путу Божјем; они нијесу ослабили у својој вјери, они се нијесу подло покорили непријатељу. Заиста, Бог љуби оне који су постојани.
141. Они говораху једино ово: Господе, опрости нам наше погрјешке, застрањења којим смо се окривили у нашем послању; учврсти наше кораке, и дај нам твоју потпору противу невјернијех. Бог им даде награду овога свијета и лијеп удио на другом свијету, јер Бог љуби оне који чине добро.
142. О вјерни! ако ви невјерне слушате, они ће вам учинити да се вратите у ваше заблуде, и ви ћете поново доћи до пропасти.
143. Бог је ваш покровитељ. Ко вам боље од њега може помоћи?
144. Ми ћемо бацити страву у срца идолопоклоника, јер су они Богу додали божанства, и ако им Бог није дао никаква права на то; ватра ће бити њихово станиште. Какво је ужасно становиште безбожнијех!
145. Бог је већ испунио своја обећања, кад сте ви, са његовијем допуштењем, уништили своје непријатеље; али ваша је храброст олабавила, и ви сте се препирали о ствари коју ви знате; ви не послушасте кад вам је пророк показао оно што жељасте.
146. Један дио међу вама жељаше добра овога свијета; други жељаху будући живот. Бог је учинио да побјегнете пред вашим непријатељима да би вас окушао; али он вам је за тијем опростио, јер је он пун великодушности спрам вјернијех.
147. Спомените се да сте ви онда у нереду бјежали, и ви не чекасте једни друге, док вас пророк иза ваших леђа зовијаше у бој. Бог је учинио да ви претрпите жалост иза жалости, зато да више не осјећате туге ради плијена који вам се измаче и ради несреће која вас задеси. Бог је обавијештен о свијем вашим дјелима.
148. За тијем је Бог сам и безбједност спустио на један дио између вас. Што се тиче другог дијела између вас, њихове страсти наведоше их на неправедне мисли противу Бога, на мисли незнања. Ти говораху: Шта ми добијамо у свој овој радњи? Одговори им: Свака радња зависи од Бога. Они у њиховијем душама сакриваху оно што теби не обзнањиваху. Они говораху: Да смо имали стећи неку корист из свега овога рада, заиста не бисмо ми овдје били разбијени. Реци им: Кад бисте ви били остали у вашим кућама, они којих је смрт записана тамо горје били би на то мјесто сами дошли да погину, да би Бог окушао оно што ви сакривасте у вашим њедрима, и размрсио оно што бијаше у дубини ваших срца. Бог зна што срца таје.
149. Они који натраг узмакоше онога дана кад се двије војске сударише, бијаху саблажњени ђаволом, за казну неких погрјешака које они бијаху учинили. Бог им је опростио, јер је он милостив и благ.
150. О вјерни! немојте наликовати невјернијем који говоре својој браћи, кад ови путују по земљи или кад иду у војску: Да су они с нама остали, не би умрли, они не би били убијени. Бог хтједе онијем што се догодило да баци у њихова срца грку тугу. Бог даје живот и смрт, и он види ваша дјела.
151. Ако ви умрете или ако погинете бијући се на путу Божјем, опроштење и милосрђе Божје чека вас. Ово више вриједи него богатства која ви нагомилавате.
152. Умрли ви природном смрћу или били убијени, Бог ће вас скупити у пошљедњи дан.
153. Као слатко и лако, ти си представио Божје милосрђе о Мухамеде! Да си био строжи и опорији, они би се били одлучили од тебе. Имај дакле благости спрам њих, моли Бога да им опрости, савјетуј их у њиховијем пословима, а кад ти предузмеш какву ствар, ти се уздај у Бога, јер он љуби оне који су у њега положили своје уздање.
154. Ако вам Бог дође у помоћ, ко ће вас моћи побиједити? Ако вас он остави, ко ће вам моћи помоћи? Само се у Бога вјерни уздају.
155. Пророк вас неће преварити. Онај који вара, појавиће се са својом пријеваром на дан оживљења. Тад ће свака душа примити цијену својих дјела, и нико неће бити предусретнут неправично.
156. Мислите ли ви да ће онај који узбуде слиједио за вољом Божјом бити предусретнут као онај који је заслужио његов гњев, и којему ће станиште бити ватра? Како је гадан тај пут!
157. Они ће заузети разне степене код Бога. Он види ваша дјела.
158. Бог је већ учинио да за вјерне сијне његово доброчинство, пославши им, између њих, апостола да им искаже његова учења, да их очисти и научи Књизи (Корану) и мудрости, њих који недавно бијаху у очевидној заблуди.
159. Кад вас је први пут снашла несрећа (а ви претходно бијасте вашим непријатељима проузроковали несрећу двапут већу него што је ваша), ви сте рекли: Од куда нам долазе ови јади? Одговори им: Од вас самијех. Бог је свемогућан.
160. Несрећа коју сте претрпјели оног дана у који су се судариле двије војске, догодила се вољом Божјом, да би Бог распознао вјерне од лицемјернијех. Кад им се повика: Ступајте напријед, борите се на путу Божјем, потисните непријатеља, они одговорише: Кад би смо умјели бој бити, ишли бисмо за вами. Тога су дана били ближе невјерству него вјери.
161. Они својим устима изговараху што не бијаше у њиховијем срцима; али Бог познао што они крију.
162. Онијем који, оставши на својим огњиштима, говоре: Да су нас наша браћа слушала, они не би били погинули, одговори: Па заштитите се од смрти ако истину говорите.
163. Немојте вјеровати да су мртви они који су погинули борећи се на путу Божјем: они живе код Бога, и од њега примају своју храну.
164. Пуни радости ради доброчинства којим их је Бог обасуо, они се радују што ће они који иду за њиховијем трагом, а који их још нијесу стигли, били заштићени од страхота и од мука.
165. Они се радују са доброчинстава Божјих и са његове великодушности, са тога што он не оставља да пропадне награда вјернијех.
166. Они који послије губитка (претрпљена на Оходу) слшају Бога и пророка, који чине добро и боје се Господа, они ће од Бога примити красну награду.
167. Они који, кад им се обзнани да се непријатељи скупљају и да им се ваља бојати, само умноже своје вјеровање и говоре: Доста нам је Бог, то је диван помоћник,
168. Ти се враћају обасути Божјим милостима; никаква их несрећа не сналази; они су слушали вољу Божју, којега је издашност бескрајна.
169. Често ђаво заплаши своје присталице; не бојте га се, али се бојте мене, ако сте вјерни.
170. Нека те не жалосте они који брзијем корацима трче невјерности; они Богу неби могли нанијети ни најмање штете. Бог ће им одрећи сваки удио у будућем животу; само им је страшна казна припремљена.
171. Они који невјерност купују по цијену вјере неће Богу учинити никакве штете. Грозна казна њих очекује.
172. Нека невјерни не мисле да је то добро за њих кад им допустимо дуг живот. Ми им дајемо дуг живот да они умноже своје кривде. Срамна казна њих очекује.
173. Бог вјерне неће оставити у стању у којем сте ви; он ће зле одлучити од добријех.
174. Бог неће да вам открије сакривене ствари. Он избира посланике које му је драго, да им се повјери. Дакле вјерујте у Бога и у његове посланике; ако узвјерујете и ако се узбојите, ви ћете примити племениту награду.
175. Нека људи, жудни добара која им Бог дијели у својој милосрдности, не помишљају да ће им то користити; мјесто користи, то ће им донијети злу срећу.
176. Блага о која се лакоме биће им привезана за грло као ђердан, на дан оживљења. Нашљедство небеса и земље припада Богу; он је обавијештен о свијем вашим дјелима.
177. Он је чуо ријечи онијех који говораху: Бог је сиромах, а ми смо богати. Ми ћемо водити рачун о његовијем ријечима и о крви пророка неправедно побијенијех, и ми ћемо им рећи: Трпите казну ватрену;
178. За цијену дјела ваших рука; јер Бог није неправедан спрам својих служитеља.
179. Онијем који говоре: Бог је нама обећао да ми нећемо бити обвезани вјеровати у једнога пророка, прије него тај пророк принесе жртву коју ће небеска ватра одмах спржити,
180. Одговори: Прије мене долазило вам је пророка који су чинили чудеса, па и онај о којему ви говорите; зашто сте их дакле убијали? Кажите, ако говорите истину.
181. Ако они с тобом поступају као с варалицом, о Мухамеде! апостоли прије тебе послати били су тако исто предусретнути, премда су они чудеса чинили и донијели књигу Псалама и Књигу која осветљава.
182. Свака ће душа окусити смрт. Ви ћете ваше награде примити на дан оживљења. Онај који мимоиђе ватру и који уђе у рај, тај ће бити блажен, јер живот овога свијета само је варљиво уживање.
183. Ви ћете бити кушани у вашим добрима и у вашој чељади. Ви ћете од онијех који су примили Писма, и од стране незнабожаца, чути опоријех ствари; али стрпите се и бојте се Бога: ово је у поретку ствари.
184. Бог је с Чивотима уговорио да ће они људима објашњавати Пентатевх, и да га они неће сакривати. Они су га бацили за своја леђа и продали су га по ништаву цијену. Ружна ли је трговина коју су они примили у замјену!
185. Немојте мислити да су од казна сачувани они који се радују својим дјелима, или који хоће да буду хваљени за оно што нијесу учинили. Њих очекује јадовита казна.
186. Божје је царство небеса и земље. Бог има власт над свијем стварима.
187. У створењу небеса и земље, у редимичном мијењању дана и ноћи, без сумње има знакова за људе обдарене разумом,
188. Који, стојећки, сједећи, лежећи, мисле на Бога и размишљају о створењу небеса и земље. Господе, говоре они, ти нијеси све то створио узалуд. Славе твоје ради, нијеси. Сачувај нас ватрене муке.
189. Господе, онај којег ти бациш у ватру биће покривен срамотом. Зликовци неће постићи никакве помоћи.
190. Господе, ми смо чули човјека који зовијаше: он нас зовијаше у вјеру, он нам викаше: Вјерујте у Бога, и ми смо вјеровали.
191. Господе, опрости нам наше мане, избриши наше гријехе, и учини да умремо на путу праведнијех.
192. Господе, подари нам оно што си нам обећао преко твојих апостола, и немој нас уцвијелити на дан оживљења; заиста, ти не поричеш своја обећања.
193. Бог их услиша и рече им: Ни једнога између вас, ни човјека ни жене, неће бити изгубљено ни једно цигло дјело. Жене су изашле од људи.
194. Ја ћу избрисати гријехе онијех који се буду иселили или који буду истјерани из своје домовине, који буду страдали на моме путу (ради мене), који се буду борили и погинули. Ја ћу их увести у баште орошене текућим водама.
195. То је Божја награда; и заиста Бог располаже величанственијем наградама.
196. Нека те не засијени живо кретање невјернијех (који су у Меки). То је уживање кратког вијека. Њихово станиште биће ватра. Какво грозно мјесто почивања!
197. Али они који се боје Бога становаће у баштама орошенијем текућим водама; они ће у њима вјечно становати. Такав ће бити дочек који ће код Бога наћи; а заиста, све што одлази од Бога више ваља за праведне.
198. Међу Чивутима и Хришћанима, има их који вјерују у Бога и у књиге послате вама и њима, који се понижавају пред Богом, и не продају његова учења за ништаву цијену.
199. Они ће своју награду наћи код Бога, који брзо свршава рачуне.
200. О вјерни! будите стрпјељиви; стрпјељивошћу се надмећите једни са другима; будите стални и бојте се Бога. Ви ћете бити срећни.