Коран глава 13
| ← | КОРАН | → |
Дато у Меки. — 43 стиха.
У име Бога благога и милосрднога.
1. Елиф. Лам. Мим. Ра. Ево знакова Књиге, и оно што је било озго послано права је истина; ипак већи број не вјерује.
2. Бог је уздигао небеса без видивијех стубова, и поставио се на пријесто. Он је подвластио сунце и мјесец, и свака од тијех звијезда својим током слиједи до одређене тачке; он рукује пословима свега свијета и јасно показује своја чудеса. Можда ћете најпослије поуздано повјеровати, да ћете једнога дана изићи пред својега Господа.
3. Он је разастp̈о земљу, он је на њу поставио брда и ријеке, он је на њој установио парове у свијем производима, он ноћи наређује да обавије дан. Заиста, у свему том има знакова за оне који размишљају.
4. А на земљи ви видите дијелове различите по својој природи, и ако сусједне: винограде, жита, урме усамљене или у скупу на једноме стаблу. Они су орошени једном водом, а ми их стварамо боље једне од других, у погледу укуса. Заиста, у том има знакова за људе обдарене умом.
5. Ако ће те нешто зачудити од њихове стране, а ти се зачуди кад проговоре: Је ли могуће, пошто смо једном били претворени у прах, да за тијем постанемо нова сатвар?
6. Они не вјерују у Бога; окови ће се савити око њихова грла, они ће бити завјештани пламену, и у њему ће вјечно становати.
7. Они ће наваљивати на тебе, да пожуриш зло прије него добро (прије гњев него милосрђе Божје). Сличнијех примјера већ се догађало прије њих. Заиста, Бог је милостив спрам људи и ако они гријеше; али је и страшан у својим казнама.
8. Невјерници говоре: Да ли му Бог није дао какве власти да чини чудеса? Ти дакле само опомињеш, и сваки је народ имао једнога посланика, одређенога да га руководи.
9. Бог зна шта свака жена носи у својој утроби, колико се материца стеже или шири. Све у њега има своју мјеру.
10. Он зна што је скривено и што је јавно. Он је велики, превисоки.
11. За њега је све једно: и онај који крије свој разговор и онај који га на сва уста разглашује, и онај који се завија у ноћ и онај који се износи на био дан.
12. Сваки човјек има анђелâ који се непрестано смјењују око њега; они бде над њим по наредби Божјој. Бог неће промијенити оно што је људима подарио, докле год они први не промијене што имају с добра на зло. Кад он хоће да их казни, ништа га не може спречити; људи немају заштитника осим њега.
13. Он чини да муња сијева пред вашим погледима, да у вас удахне страх и надање. Он креће облаке пуне кишом.
14. Грмљавина објављује његове хвале, анђели га славе проникнути страхом. Он хита муњу, и згађа које он хоће, док се они препиру о Богу, јер је он неизмјеран у својој моћи.
15. Он је једини достојан призивања, а они који се моле другим боговима не испросе ништа; они су као онај који обје руке пружа води, да је устима принесе, али који никад не доспије да је дохвати. Гласови невјерникâ залутају путем.
16. Све што је на небесима и на земљи клања се пред Богом драге воље или на силу. И саме сијени свијех бића клањају се пред њим јутром и вечером.
17. Реци: Ко је владар небеса и земље? Одговори: Бог. Реци им: Хоћете ли га ви заборавити, и тражити заштитникâ, који сами немају никакве власти над онијем што им је корисно или што им је штетно? Реци им: Јесу ли слијеп и онај који види једнаки, и тмине и свјетлост једна ствар? Хоће ли они Богу додавати других божанстава, која би стварала као што је стварао Бог, тако да се два стварања помијешају пред њиховијем очима? Боље кажи: Бог је творац свијех ствари; он је једини, побједоносни.
18. Он пушта воду с неба; потоци теку својим коритима по одређеној мјери; струја односи пјену која по врху плива, а руде које људи топе на ватри, да од њих граде наките и оруђа, праве сличну пјену. Таквијем начином Бог ставља у приче истину и лаж. Пјена брзо одиђе, али оно што је људима корисно остаје на земљи. Тако и Бог пружа приче. Лијепијех награда биће онијем који одговоре позиву Божјему; али они који на њ не одговоре, да имају све што је у земљи и још један пут толико, не би се могли откупити. Њихов рачун биће ужасан, њихово станиште пакао. Да страшне постеље уморному!
19. Онај, који зна да ти је Бог послао с неба истину, хоће ли се владати као слијепац? Мудри ће на то помишљати.
20. Они који вјерно испуњавају обавезе спрам Бога и не прекршавају његов савез;
21. Који сједињују што је он наредио да се сједини, који се боје својега Господа и страше се рђавог свршетка својег рачуна;
22. Они које у несрећи кријепи жеља за лицем Божјим, који потпуно врше молитву, који тајно или јавно дијеле добра која смо им ми дали, који своје погрјешке бришу добријем дјелима, тијем ће бити пошљедње станиште.
23. У еденске градине ће ући они, и њихови оцеви, и њихове жене и дјеца, ако буду праведни. Тамо ће их походити анђели, који ће улазити на сва врата.
24. Мир буди с вама, рећи ће им они, јер сте ви издржали: како је пријатно ово пошљедње станиште!
25. Они који крше Божју погодбу, пошто су је примили, који раздвајају што је Бог хтио ујединити, и чине неправду на земљи, ти, клеветама обасути, боравиће у страшном стану.
26. Бог излива пунијем рукама доброчинства на кога он хоће, или их закраћује. Они се наслађују добрима овога свијета; али шта је живот овога свијета према будућем животу, ако не привремено уживање?
27. Невјерници говоре: Он без сумње није озго примио никакве моћи да чини чудеса. Реци им: Бог изводи онога којега он хоће, а к себи доводи оне који се кају,
28. Који вјерују и чија су срца мирна, јер се сјећају Бога. Та зар се не умирују срца људска сјећањем на Бога? Они који вјерују и чине добро имаће блаженство и најљепше уточиште.
29. Ми смо те послали народу којему су други прије долазили, да му ти прочиташ наша открића. Они не вјерују у премилостивога. Реци им: Господ, нема другог Бога осим њега. Ја сам у њега положио своју наду. К њему се мора све вратити.
30. И кад би Коран покренуо брда, кад би расцијепио земљу и учинио да мртви проговоре, они опет не би вјеровали; али Богу припада власт нада свијем. Сумњају ли вјерни да Бог не може на правом путу руководити све људе, ако он то хоће?
31. Несреће ће једнако обасипати невјернике због њиховијех дјела, или ће се гомилати на уласцима њиховијех домова, док год се пријетње Божје не буду испуниле; а заиста Бог не пориче своју ријеч.
32. И прије тебе трпјели су многи посланици поруге; ја сам вјернијем дао рок, послије сам их казнио; какве бише моје казне!
33. Да ли је онај који бди над свијем дјелима душе једнак са онијем који не мотри на њу? Они су Вјечному дали другове. Реци им: Именујте ваша божанства; зар ви Бога да учите оному што он не би до сад знао на земљи, или божанства нијесу друго до само пролазно име? На против, невјерницима је обмана изодавна била приготовљена, и они су далеко залутали од праве стазе; и заиста онај којега Бог усхтије завести неће више имати путевође.
34. Казна ће их снаћи на овом свијету, а страшнија их чека на другом, они неће имати заштитника који би их бранио од Бога.
35. Ево каква ће бити градина обећана онијем који се боје Бога: градина орошена текућим водама; храна њезинијех плодова неисрцпна је, а њени су хладови вјечни. Такав ће бити свршетак вјернијех, а огањ, невјернијех.
36. Они који су примили Писма радују се оном што им је откривено. Други, странка Арабљана, одбацују један дио тога. Реци им: Бог ми је заповједио да му се клањам и да му не придружујем никога другога. Ја људе позивам да у њега вјерују, и ја ћу се вратити к њему.
37. Ми смо ти открили Коран да буде законик на арапском језику: ако ти пођеш за њиховијем жељама, пошто си примио знање, нећеш имати ни пријатеља, ни заштитника, да те бране од Бога.
38. Ми смо, прије тебе, слали друге пророке којима смо дали жене и потомство. Ни један од њих није чинио чудеса, осим по Божјем допуштењу. Свакому добу своја света Књига.
39. Бог брише што хоће, или одржава. Мати[a] књиге у његовијем је рукама.
40. Било да ти покажемо испуњење једнога дијела наших пријетњâ, било да те позовемо прије тога рока, твој је задатак да проповиједаш, а наше је да тражимо строг рачун.
41. Не виде ли они да смо ми продрли у њихову земљу, и да је одасвуда нагризамо? Бог суди и нико не прегледа његове пресуде. Он брзо свршује своје рачуне.
42. Њихови су оцеви радили лукаво; али Бог је господар свијех лукавстава: он зна свачија дјела, и невјерници ће, једнога дана, сазнати ко ће обладати вјечнијем стаништем.
43. Невјерници ће ти рећи: Ти нијеси послат од Бога. Одговори им: Мени је доста да Бог и онај који зна Књигу, буду свједоци између вас и мене.
- ↑ То јест, изворник Корана, књига вјечитих пресуда Божјих.