КОРАН


ЈОНА
Дато у Меки. — 109 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. Елиф. Лам. Ра. Ево закона мудре Књиге.

2. Чуде ли се људи што ми дадосмо откриће човјеку изабратому између њих, рекавши му: Опомени људе, и навијести онијем који вјерују да, код Бога, имају првенство заслужено својом вјером? Невјерници говоре: Тај је човјек доказан вјештац.

3. Ваш је Господ онај Бог који небеса и земљу створи за шест дана, и за тијем сједе на пријесто да суди дјела свега свијета. Посредника нема код њега, осим ако он сам допусти. Бог је ваш Господ, обожавајте га. Зар ви нећете о том размишљати?

4. Сви ћете се ви к њему вратити. Такво је истинито обећање Божје; он зачиње и изазива стварање, а за тијем чини да се оно повлачи у се, да би наградио оне који вјерују, који добро чине потпуно правично. Они који не вјерују имаће као пиће врелу воду, и жестоку казну за награду њихова невјерства.

5. Он је тај који је установио сунце да блијешти, и мјесец да даје свјетлост, који је опредијелио мијене мјесеца, да бисте знали број година и њихово збрајање. Бог то није узалудно створио, но за истину; он своје знакове објашњава онијем који разумију.

6. И заиста, у измјеници дана и ноћи, и у свему што је Бог створио, има знакова који опомињу оне који се боје.

7. Они који се не надају да ће нас видјети, који се задовољавају животом овога свијета и повјеравају му се с поуздањем, они који не обраћају никакве пажње на наше знакове,

8. Тијем ће ватра бити станиште, као награда њиховијем дјелима.

9. Оне који узвјерују и добро ушчине Бог ће извести на прави пут вјером њиховом. Под њиховијем ногама ријеке ће тећи у башти милинâ.

10. Мјесто свака призивања, они ће у том станишту понављати: О Боже, слава теби! а поздрав који буду добили биће ријеч: Мир!

11. Завршетак њихове молитве биће: Хвала Богу, господару свега свијета!

12. Да Бог жели ускорити зло људима, као што ускорава добро, њихов би крај брзо приспио. Али ми остављамо да се слијепој забуди одају они који се не надају да ће нас видјети послије своје смрти.

13. Снађе ли човјека какво год зло, он нас зове лежећи на боку, или сједећки или стојећки; али чим смо га од зла избавили, ето га гдје иде по својој вољи, као да нас није звао кад га бијаше снашло зло. Тако су удешена дјела пријеступникâ.

14. Па ипак, прије вас, ми смо већ уништили многе нараштаје, кад зарад њиховијех гријехова међу њима поникоше пророци праћени очитијем знаковима, а они не бијаху готови да вјерују. Тако ми награђујемо грјешнике.

15. Ми смо вас поставили за њихове нашљеднике у овој земљи, да бисмо видјели како ћете ви поступати.

16. Кад се наши знакови читају онијем који се не надају да ће нас видјети послије своје смрти, они говоре: Донеси нам какву другу књигу, или барем измијени малко ову. Реци им: Мени се не пристоји да је мијењам самовласно; ја знам шта ми је откривено. Бојим се, ако не послушам, казне мојега Господа на страшни дан.

17. Реци им: Да није хтио Бог, ја вам их (стихове Корана) не бих читао, нити бих вам их икада показао. Ја сам ипак живио много година међу вама не учинивши то. Зар ви то нећете разумјети.

18. Ко је пакоснији од онога који лажи измишља на рачун Божји, од онога који његове знакове назива пријеварама? Али Бог неће дати грјешницима да добро прођу.

19. Они се поред Бога клањају сатварима које им нијесу ни од користи, ни од штете, и говоре: Ево наших посредникȃ код Бога. Реци им: Можете ли ви показати Богу неку ствар, на небесима или на земљи, коју он не би знао? Тако нам славе његове, не! Он је сувише висок и не може му се додати других божанставâ.

20. Људи изнајприје бијаху један цигли народ; они се за тијем раздијелише; и да ријеч Божја (одложивши њихову казну) није била раније откривена, предмет њихове распре био би данас ријешен.

21. Они говоре: Ми бисмо вјеровали, кад би се озго показало које год чудо. Реци им: Сакривене ствари припадају Богу. Чекајте само, и ја ћу такође чекати с вама.

22. Ми смо своје милосрђе показали људима (Мечанима) послије несрећа које их бијаху снашле, и ево они притекоше лукавијем изговорима односно наших знакова. Реци им: Бог је вичнији вјештому лукавству, а наши посланици биљеже ваша лукавства.

23. Он је онај који вас води по тврдој земљи и по мору. Кад су на лађама које плове по таласима, тјеране благим вјетром, они се радују; кад дуне жесток вјетар, кад вали насрну на њих са свијех страна, тако да им се учини е су увијени у њих, они Бога призивљу са искреном вјером, узвикујући: Ако нас избавиш из ове погибије, ми ћемо ти бити благодарни.

24. Али, пошто их је спасао, они чине неправде на земљи. О људи! неправду, коју чините сами противу себе, чините само ради уживања овога свијета, а при свем том, ви се морате затијем вратити Богу: тамо ћемо вам ми побројити што сте радили.

25. Овдашњи свијет налик је на воду коју ми с неба шаљемо; она се мијеша са земаљским растењем којим се хране људи и животиње, а земља, усишући је, одијева се и уљепшава се. Становници земаљски мисле да су они господари њени; али у течају ноћи или за вријеме дана појавише се наше пресуде, и жетве нестаде као да дан прије није ни било ничега. Ето тако ми јасно показујемо наше знакове онијем који размишљају.

26. Бог позива у станиште мира и изводи на прави пут онога којега он хоће.

27. Онијем, који су чинили добро, добро и нешто више. Ни црнина ни стид не ће потамнити сјај њиховијех лица. Они ће се у рају населити, и у њему ће вјечно остати.

28. Плата онијех који чине зло, биће сразмјерна злу; срамота ће их покрити (а заштитника неће имати против Бога) и лица ће им бити црна као мрак тамне ноћи. Они ће становати у ватри, и у њој ће вјечно остати.

29. Једнога дана ми ћемо их све скупити, и повикаћемо онијем који су Богу придавали другара: На ваша мјеста, ви и ваши другови! За тијем ћемо их разлучити једне од других. Тада ће њихови другови њима рећи: Нијесте ви нас обожавали (но ваше страсти).

30. Бог је мјеродавни свједок између нас и вас. Ми и не обраћамо пажњу на ваша обожавања.

31. Тако ће свака душа примити плату за оно што буде урадила; они ће сви бити враћени Богу, њихову истинском Господу, а богови које су они измислили ишчезнуће.

32. Реци им: Ко вас снабдијева храном неба и земље? Ко располаже слухом и видом? Ко изводи живу ствар из мртве ствари, и мртву ствар из живе ствари? Ко управља свијем? Они ће одговорити: Бог. Реци им: Па зашто се, дакле, ви не бојите њега?

33. Ово је Бог, ваш истинити Господ. Шта има изван истине, ако не заблуда? Како је то да се од истине одвраћасте?

34. Тако се ријеч Божја обистинила на пријеступницима, да они никада неће вјеровати.

35. Реци им: Може ли који између ваших другова створити ново суштаство, и за тијем га вратити у ништоту? Боље реци: Бог је узрок том створењу и његову нестајању. Како се ви то одвраћате од вјере?

36. Реци им: Може ли нас који од ваших другова управити на прави пут? Реци: Бог управља ка истини. Ко је дакле достојнији да буде послушан, онај који руководи или онај који руководи само у онолико, у колико је он сам руковођен? Па који је узрок који вас обвезује да судите као што ви радите?

37. Већи дио међу њима иде само за нечијим мишљењем; али мишљење никако не заузима мјесто истине, а Бог зна шта људи раде.

38. Ова Књига (Коран) није измишљена неким другим осим Богом; она је само потврђење онога што је било прије ње, и објашњење Писама изузетијех од сваке сумње, која долазе од Господара свега свијета.

39. Ако буду рекли: Он је (Мухамед) њу измислио? Одговори им: Ето саставите ви коју сличну главу; па позовите и све оне које можете, осим Бога, ако сте искрени.

40. Али они веле да је лаж оно што нијесу способни да обухвате својим знањем, и ако им је то објашњено. Тако су, прије њих, радили они који варалицама називаху друге као тебе. Погледај какав је био крај безбожнијех.

41. Има их међу њима који вјерују; има их који не вјерују. Бог познаје зле.

42. Ако те они назову варалицом, реци им: Мени припадају моја дјела, а вама ваша. Ви сте невини у оном што ја радим, а ја у оном што ви радите.

43. Има међу њима људи који долазе да тебе чују. Можеш ли ти учинити да тебе глухи чују, кад они ништа не разумију?

44. Има их других који тебе гледају, а ништа не виде. Можеш ли ти слијепе руководити кад они не виде?

45. Бог спрам људи не чини неправде; људи је чине сами спрам себе.

46. Једнога дана он ће их све скупити; кад их човек буде видио, моћи же помислити да су стајали (у гробу) само један час у дану, и они ће сви познати једни друге. Онда ће погинути они који су неистином називали излазак пред Бога, и који не бијаху вођени правијем путем.

47. Било да ми теби покажемо један дио мукâ којима им пријетимо, било да ми тебе прије прихватимо к себи, сви ће се вратити к Богу; он (Бог) ће се тада појавити као свједок њиховијех дјела.

48. Сваки је народ имао својега пророка; а кад пророк и к њима дође, распра би праведно ријешена, и са њима се није неправедно поступало.

49. Они говоре: Па кад ће се те пријетње испунити? Кажите нам то, ако сте искрени.

50. Реци им: Ја немам никакве моћи над онијем што ми је корисно или штетно, осим у толико у колико је то Богу драго. Сваки народ има свој крај; кад тај крај дође, он га не може ни успорити ни ускорити ни за један час.

51. Реци им: Ако ће их Божја казна постићи ноћу или дању, зашто би је грешници хтјели ускорити?

52. Хоћете ли вјеровати у часу кад вас казна снађе? — Јест, ви ћете тада вјевовати; али зашто сте је ускорили?

53. Тада ће се неправеднијем рећи: Окусите вјечну казну; зар ћете ви бити награђени друкчије но по својим заслугама?

54. Они ће к теби долазити да распитују, хоће ли то заиста тако бити. Реци им: Јест, заклињем се својим Господом, то је истина; и ви не можете ослабити моћ Божју.

55. Заиста, свака душа која је чинила неправде, пожељеће тада да се откупи по цијену свијех земаљских богатстава. Они (људи) сакриће своју тугу кад виде казну која их чека. Њихова ствар биће одмах свршена, и они неће бити оштећени.

56. Није ли Божје све што је на небесима и на земљи? Нијесу ли истинита обећања Божја? Али већи дио људи то незна.

57. Он даје живот и смрт, и ви ћете бити одведени к њему.

58. О људи! вама је од стране вашега Господа дошла опомена и лијек за зло које гризе ваша срца, руковођење на вашем путу и милосрђе за вјерне.

59. Реци им: Милости им Божје и његова милосрђа, нека се они тому радују, то ће им бити корисније него богатства која гомилају.

60. Реци им: Кажите ми, ви сте између дарова које је Бог спустио на вас озго, забранили неке ствари, а друге сте неке допустили. Питај их: Је ли вас тому Бог научио, или пак ви то лажно стављате на његов рачун?

61. Али шта ће мислити на дан васкрса они који измишљају лажи на рачун Божји? Заиста, Бог је бескрајно добар спрам људи: али већи дио њих нијесу му благодарни.

62. Нека будеш у каквој био прилици, нека прочиташ и једну циглу ријеч из Књиге, нека људи учине какво било дјело, ми ћемо неизбјежно бити свједоци противу њих кад га они предузму. Тежина једнога трунка на земљи или на небесима не може се сакрити твојему Господу. Нема тежине веће или мање која није записана у очитој Књизи.

63. Пријатељи Божји биће заклоњени од свакога страха, и неће бити ожалошћени.

64. Онијем који вјерују и који се боје,

65. Тијем добар глас на овом свијету и на другом! Ријечи Божје не промјењују се. То ће бити неизмјерна срећа.

66. Нека те не жалосте њихове бесједе. Сва слава припада Богу; он чује и зна све.

67. Не припада ли Богу све што је на небесима и на земљи? Они који поред Бога призивљу другове, које му они придају, иду само за празним вјеровањем и остају у лажи.

68. Он је ноћ установио да се одмарате, и дан да све видите. Заиста, у томе има знакова за оне који слушају.

69. Они говоре: Бог има сина. Славе његове ради, не. Он је доста сам себи; њему припада све што је на небесима и на земљи. Јесте ли ви примили какву власт да тако говорите, или пак говорите оно што не знате?

70. Реци им: Они који измишљају лажи на рачун Божји неће бити срећни.

71. Они ће привремено уживати на овом свијету, а по томе вратиће се к нама; за тијем ћемо им дати страховиту казну за њихово невјерство.

72. Прочитај им повјесницу о Ноју, кад он својему народу рече: О народе мој! Ако вам је мрско моје становање међу вама и мрзак спомен знакова Божјих, ја полажем своју наду на јединога Бога. Уједините своје силе и своје другове, и не кријте својих намјера: ријешите о мени, и немојте ме оставити да чекам.

73. Ако окренете леђа, ја у вас не иштем никакве награде, моја је награда Божја брига; он ми је наредио да се њему предам.

74. Назвали га бијаху варалицом, а ми га спасосмо, њега и оне који бијаху с њим у лађи. Ми наредисмо да они надживе друге; а потописмо оне који лажима називаху наше знакове. Ето какав је био крај онијех које Ноје опомињаше.

75. Након тога ми посласмо других пророка, свакога к његову народу; они им показаше очитијех знакова; али ти народи не хтједоше вјеровати у оно што мало прије називаху неистином. Тако ми притискујемо жиг на срца неправедникȃ.

76. По том посласмо Мојсија и Арона, праћене нашим знаковима, ка Фараону и ка великашима његовога царства; али они се надуше охолошћу и постадоше грјешни.

77. Кад им истина дође од наше стране, они рекоше: То је сушта мађија.

78. Мојсије им тада рече: Кад вам се истина јавља, зашто питате да ли је то мађија? Мађионичари неће срећно проћи.

79. Јеси ли ти дошао, одговорише они, да нас одвратиш од онога што су радили наши оцеви, и да слава у овој земљи припадне вама двојици? Ми теби не вјерујемо.

80. Фараон тада рече: Доведите све што има вјештијех мађионичара. А кад мађионичари дођоше, Мојсије им рече: Бацајте што имате бацити.

81. А кад они бацаше што имадијаху бацити, Мојсије настави: То што ви радите само је мађија. Бог ће показати таштину тога, јер Бог не допушта да успију дјела зликоваца.

82. Бог истину кријепи својим ријечима, ма се на то грешници и срдили.

83. И нико Мојсију не вјерова, осим његова властитога народа, из страха да их Фараон и великаши не стану тлачити (Мисирце); јер Фараон бијаше моћан у тој земљи, и чињаше безакоња.

84. Мојсије тада рече својему народу: О народе мој! ако си вјеровао у Бога, уздај се потпуно у њега, ако си истински покоран његовој вољи.

85. Они одговорише: Ми смо положили своју наду у Бога. Господе, немој да ми страдамо са искушења једнога насилничкога народа.

86. Милосрђем својим, избави нас од народа невјерничкога.

87. Тада ми Мојсију и његовому брату дадосмо овако откриће: Дајте својему народу кућа у Мисиру, и претворите их у богомоље. Тачно вршите молитву, и вјернијем кажите радосне гласе.

88. Господе! повика Мојсије, ти си Фараону и његовијем великашима дао богатства и сјајност на овоме свијету, да се удаље од твојега пута; о Господе! уништи њихова богатства и отврдни њихова срца, да не вјерују прије него окушају страховиту казну.

89. Услишана је твоја молитва, одговори Бог; иди правијем путем, и немој ићи за онијем који ништа не знају.

90. Ми море пређосмо са дјецом Израиљевом. Фараон и његова војска гонијаху их жестоко и непријатељски, до часа у који потопљен валовима, Фараон повика: Ја вјерујем да нема другога Бога осим онога у којега вјерују дјеца Израиљева. Ја сам од онијех који се предају њему.

91. Јест, у овом часу; али, недавно, ти бијаше одметник, и бијаше у броју злијех.

92. Што се тиче твојега тијела, ми ћемо те данас спасти, да то буде знак опомене за твоје пошљеднике, па ипак већина људи не обраћа пажње на наша знамења.

93. Ми смо дјеци Израиљевој одредили прекрасна станишта (у Сирији), и дали смо им за храну прекраснијех ствари. Они се раздијелише тек кад примише знање од твојега Господа. Али на дан васкрса, Бог ће изрећи пресуду над њиховијем распрама.

94. Ако си у сумњи о оном што ти је послато озго, запитај оне који читају Писма послата прије тебе. Истина од стране Божје сишла је на тебе; немој бити од онијех који сумњају.

95. Немој бити од онијех који лажима називљу Божје знакове, да не би био у броју одбаченијех.

96. Они против којих је изречена ријеч Божја неће вјеровати.

97. Баш да се десе сва чудеса, они неће вјеровати док не окушају страшну казну.

98. Кад би то друкчије било, град који би вјеровао, нашао би у том своје спасење; али само Јонин народ би спасен, пошто је вјеровао. Ми га избависмо од срамотне казне на овом свијету и остависмо га да траје до неког времена.

99. Да је Бог хтио, сви би људи на земљи вјеровали. Хоћеш ли ти присилити људе да вјерују?

100. Како би душа могла вјеровати без Божје воље? Он ће своју срџбу обрнути на оне који не разумију.

101. Реци им: Посматрајте што је на небесима и на земљи. Но знакови и опомене неће бити ни од какве користи онијем који не вјерују.

102. Чекате ли ви друкчији крај но што бијаше крај нараштајȃ који бијаху прије вас? Реци им: Чекајте, и ја ћу чекати са вама.

103. За тијем ћемо спасти своје посланике и оне који узвјерују. Праведно је да спасемо вјерне.

104. Реци им: О људи! ако сумњате о мојој вјери, ја вам изјављујем да се не клањам онијем којима се ви клањате поред Бога; ја се клањам Богу који ће вам послати смрт. Мени је заповјеђено да вјерујем.

105. Мени би речено: Управи чело своје ка правој вјери; буди побожан, и не буди од онијех који Богу придружују других божанстава.

106. Немој поред Бога призивати оно што ти не би могло бити ни корисно ни штетно. Ако то узрадиш, ти си безбожник.

107. Ако те Бог уцвијели неким злом, нико те осим Бога не може избавити из тога зла; ако ти он пошаље неко добро, нико не може потиснути његове милости; он тебе шаље онијем између својих слуга којима он хеће. Он је благ и милосрдан.

108. Реци: О људи! истина вам је дошла од стране вашега Господа; који год избере прави пут, изабрао га је за своје добро; који год заблуди, заблудио је на штету своје душе. Ја нијесам опуномоћен влашћу.

109. Иди, дакле, за онијем што ти је откривено, и стрпи се до тренутка у који Бог изрече своју пресуду. Он је најбољи судија.