Ком огањ срца
Писац: Милета Јакшић


Ком огањ срца
Похара зима —
Нек драгој иде,
Ако је има,
Нек срце сложи
На беле груди —
Топло је гнездо,
Дишу лабуди.
Пољупци звоне
Душа се тресе —
Чувај срдашце,
Растопиће се. —
Ко драге нема,
Зима га стеже,
У празном срцу
Змија се леже,
Туга му виси
Са црних веђа̑,
Реч пријатељска
Ухо му вређа. —
Том пехар нека
Срце раскрави,
Нек црну змију
Вином удави.

Извор

уреди

1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 25, стр. 769.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.