Комшинице, бога не гледала, Што си мојој мајци налагала Да је мене пољубио Јово. Од прошње га ни виђела н’јесам, Него једно јутро код волова. 5 А то јутро магловито било, Запео ми бисер од ђердана За његову ковчу од рукава.
