Коло пјева
Ој ђевојко, душо моја,
Ђе ја синоћ с тобом стоја
Остала ми сабља моја,
Моја сабља и марама
И још сјајно огледало. 5
’Ајде, душо, да тражимо,
Што нађемо, дијелићемо:
Мени сабља и марама,
Теби сјајно огледало;
Огледај се до јесени, 10
Од јесени дођи к мени.
Ој ђевојко, сад је доста,
Још нам једна пјесма оста,
Ђе Јаковић коња кује,
Јаковићка коња држи 15
На краткоме уларчићу
И сребрном синџирчићу.
Улар пуче, коњ утече.
Држ’, ђевојко, тога коња
Па ћеш бити снаха моја.“ 20
Како б’ била снаха твоја
Кад ја не знам брата твога.
Лако ’ш мога брата знати:
У мог брата златна капа
И за капом троја пера: 25
Једно перо — сунце јарко;
Друго перо — росна киша;
Треће перо — сјајни мјесец.
Зашто нам је сунце јарко?
Сунце јарко за сироте. 30
Зашто нам је сјајни мјесец?
Сјајни мјесец за бећаре,
А бећари за ђевојке.
Зашто нам је росна киша?
Росна киша за пољице, 35
А пољице за пшенице,
А пшенице за колаче,
А колачи за ђевојке,
А ђевојке за јунаке,
Јунаци су за војницу, 40
А војница за правицу,
Правица је сваком мила,
Камол’ не би нама била!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
