* * *
[Мајка Јану на далеко даје]
Колико је поље Смедерево!
Ју тој поље нигде ништа нема,
нити има трње, ни грмање,
само једна сирота девојка –
лице има, што га нигде нема! 5
Дадоше ју моске и мисирке,
те да би ју моске одалеле,
можда би ју лице погрубеле.
Она чува моске и мисирке –
боље лице нег’ ли што је било! 10
Одредише коњи да тимари,
те да би ју коњи одалели,
можда би ју лице погрубели.
Девојка је коњи тимарила –
боље лице нег’ ли што је било! 15
Дадоше ју жито да очини,
те да би ју жито одалело,
те да би ју лице погрубело.
Девојка је жито очинила –
боље лице нег’ ли што је било! 20
Расејаше просу око кућу,
дадоше ју туј просу да збира.
Девојка је просу сабирала,
сабирала док није сабрала –
сину лице ка’ ’но јарко сунце! 25
|
|
Напомена
Певала: Даница Миловановић, с. Мужинац.
Референце
Извор
- Бања (рукописни зборник), Нота, Књажевац 1978, стр. 189-190.
