* * *
Колико се жали драги...
Пландовале под Будимом овце,
Пландујући Будим поткопале.
Отпучи се од Будима греда,
Те притиште овце и чобане:
Бисер Јанка и Андрију злата. 5
Јанка жали и отац и мајка,
А Андрију нико не жаљаше,
Нако једна у село ђевојка,
Жалила га три године дана:
„О, Андрија, моје чисто злато, 10
Много ли сам с тобом друговала,
Друговала и овце чувала,
Китила ти кићене подвезе,
И везла ти злаћене јаглуке!..."
Из збирке Риста М. Поповића.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година IV свеска V и VI, за мај и јуни, уредник проф. Лазар Т. Перовић, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1898., стр. 246.
