Отворите главни мени

Код Христова гроба

Код Христова гроба
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg


КОД ХРИСТОВА ГРОБА


Кад ее сетим драге моје,
Бог нека јој душу прости!
Тако ми је онда тешко,
Мислим пућ’ ћу од жалости.

Ево лане у’во доба
Тек заклепа на бденије,
А бледа се драга моја
Око мене обавије.

Па идемо да чујемо
Како с’ негда Христа боли.
Моја драга скрсти руке,
Па се тихо Богу моли.

А и ја се небу дигнем,
Па се силном Богу молим:
Кажем тихо у молитви
Како Милку јако волим.

И тек Господ са висина
Пун светиње, пун озбиља,
Гледећ мене, гледећ драгу —
Нашу љубав благосиља.

Већ сахрањен Христос лежи
За време га гробак скрива,
Али нема драге моје
Плаштаницу да целива.



НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у збирци Песме, 1863 стр. 56

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 62-63. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.