Коб (Светислав Стефановић)

Коб Писац: Светислав Стефановић

Чисто на домак руке плане дуга,
ал’ што ми ближе, она даље бега,
И нестане је, ко̂ што неста свега,
живе нас држи само бол и туга.

Глад, мука, умор обара нам друга
једног по једног. Свак једва прогега
крај палих, стрепећ кад ће ред на њега,
а пут ко̂ змија вара и вијуга.

Тамо је један лего̂ украј стазе
и сам ужего̂ свећу више главе,
и чека да му с њом живот догоре.

Ко̂ авети нечујно други газе.
Док сунце клизи низ гребене плаве,
ко̂ стопљен восак. Мрак посипа горе.

Извор

• Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 190.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светислав Стефановић, умро 1944, пре 80 година.