Кобна тајна/7

ЧИН I

Седма појава

СЕДМА ПОЈАВА

ЛЕОНОРА (изван себе):
Јели ово пред очи ми пако
Избљувао све обсјене своје?...
Не, ужасна истина је; ту је,
Ту је њему видјех у наручју.
Ох да грдне преваре, пред којом
Стојим као изумљена! тако,
Тако л’ мене гадно изиграва,
А срамоти брата мог? — Ха! Ево
Ево њега.
(Долази Муцијо)
Камо?
МУЦИЈО:
Већ ти рекох,
Бранковићу. Али шта би теби?
Изгледаш ми сасвим порушена!
ЛЕОНОРА:
Можеш ли се мало задржати?
МУЦИЈО:
Немогућно; већ сам и сувише
Закаснио.
ЛЕОНОРА:
Кад се натраг вратиш
Имам да се с тобом разговорим.
МУЦИЈО:
Онда ћу те слушати до воље.
(Оде)
ЛЕОНОРА:
Ој освето, немила, слијепа,
Најбјеснија освето, излети
Из пучине вјековитог мрака,
И приони чврсто к мени, као
Дух пламтећи који надахњује,
Ма доцније у пучину твоју
Са собом ме на в’јеке одвукла.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.