Кнегиња од Трибала (драма у три чина)/14
XIV
КНЕГИЊА, ГОСПАВА, ПРЕЂАШЊИ
КНЕГИЊА (На кули се отварају врата и сви упру погледе тамо. Појављује се кнегиња без горње хаљиие и расплетене косе. За њом Госпава. Кнегиња је под утиском дубоког бола али је прибрана, Она остаје на степеницама и потресеним, а иpак свечаним гласом говори): Господар мој и ваш, конте Бране, Граф од Маће, преминуо је!
СВИ (Скидају капе): Бог нека га прости!
ГОСПОДАР ГРОПА: Најсветлији мач, који се високо изнад наших узносио, прекрхао се; јуначки бранилац Кроје светом је променио! Нека му је слава!
СВИ: Слава му!
КНЕГИЊА: Кнез хтеде, ал’ не стиже да се опрости са вама, ал’ из погледа му, задњег погледа разумедох, да је хтео рећи: „Поздрав старешинама од мене, последњи поздрав, нек не дозволе да се омрачи прошлост Кројина, нека изгину за славу њезину!”
ЈОВАН СТРЕЗ: Ко први од нас погине, нек носи поздрав господару мртвоме да ћемо сви пре изгинути но омрачити славу Кројину.
КАПЕТАН ПЕРДУЧИ: Бог нека прости кнеза и нек нам услиши молбе, госпођо, да теби снаге да, бол да поднесеш.
ГОСПОДАР ГРОПА: Господо старешине, ја верујем да је кнез био кадар рећи макар једну реч, поручио би нам: Смрт моју војсци не објављујте, нек верује да још живим ја и — нека Моз верује да још живим ја.
ЈОВАН СТРЕЗ: Јер одиста би било зло, ако би Моз однекуд дознао за смрт кнежеву.
ГОСПОДАР ГРОПА: Стог кнежева смрт нек остане тајна највећа. Нека нам буде завет: кнежеву ко објави смрт биће издајник!
СВИ: Тако је!
ГОСПОДАР ГРОПА: А сад, господо, оставимо кнегињу њеној болној дужности и пођимо својим војскама. Чекају нас недовршени послови, а и војска је дуго без старешина. (Клањају ое кнегињи).
КНЕГИЊА: Милостиви Бог нека вам је у помоћи! (Старешине се разилазе)
|