Кнегиња од Трибала (драма у три чина)/11
XI
ГОСПОДАР ГРОПА, КАПЕТАН ПЕРЛАТ, ПРЕЂАШЊИ
ГОСПОДАР ГРОПА (Праћен капетаном Перлатом, узлази са доњих бастиона): Како је, госпо, кнезу, можемо ли се надати?
КНЕГИЊА: Нада је, војводо, у Бога, а он се види милостив, подарио је господару сан, те ако га окрепи...
ГОСПОДАР ГРОПА: Окрепиће га, те и нас у борби сутрашњој,
КНЕГИЊА: Очекујеш ли, војводо, са поуздањем сутрашњи дан?
ГОСПОДАР ГРОПА: Већег би поуздања било сутрашњи кад би добили дан, само тај један дан спасао би Кроју и славу њезину и част. Ал’, ето, немам довољно ни лукавства ни мудрости да тај један дан добијем.
КНЕГИЊА: Где нема лукавства и мудрости, храброст је поуздање све.
ГОСПОДАР ГРОПА: И једино!
КНЕГИЊА (Полазећи): Опрости, војводо! ја пођох кули да над господарем бдим. Већ дуго сам га оставила поверив га сну.
ГОСПОДАР ГРОПА: Нека ти буде срећна рука, госпођо!
КНЕГИЊА (Оде у кулу).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|