* * *
Клетва Дунавке ђевојке
Завјет чини Дунавка ђевојка,
Да се никад удавати неће.
За њом иде незнана делија,
Причека је накрај друма пута.
Кад се млада са завјета врати, 5
Дочека је момче насред пута,
Па је љуби у бијело лице.
Стаде клети лијепа ђевојка:
„О проклета незнана делијо!
„Што си моје лице нагрдио, 10
„Да Бог даде, да ти поболио!
„Боловао девет годиница,
„Нит' умр'о, нити бољи био,
„Доку мене не пит'о проштење,
„Насред друма цркву оградио, 15
„А кад свету цркву саградио,
„Пред њоме те укопала мајка
Тако клела Дунавка ђевојка,
Тако клела, и уклела га је.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 150-151.
