Кајица Радоња и змај-деспот Вук
| ←Љуто туже по Л’јевну дјевојке | Кајица Радоња и змај-деспот Вук Писац: Народна песма Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама |
Ах, дјевојко, зелена јагодо→ |
| 83. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић |
|
Интервенције
Пино = Вино
е = је (пије)
лѣпу (јат = ије)
рь = ру (шеру)
т = д (Смедереву)
ћ = ђ (међ)
н = њ (њима)
бега = беже
дѣт'цо (јат = је) = дјецо
ѿдержала = одржала
кои = који
срѣма (јат = ије)
зем'лю равну = земље равне
i= и (Матијаша)
с = з и = ј (Змај)
деспоте = деспота
цер'ну = црну
юна'ко = јунаку
за люду = залуду
гсна = господина
прѣко (јат = и? е?)
щ = жд (ождребила)
ю = ја
свѣт'ло (јат = ије)
прѣгориѡ (јат = е? и?)
невѣре (јат = је)
ч = ш (маши)
дѣте (јат = је)
изь пѡд = испод
бѣла (јат = ије)
пусдоань, пустоань = буздован
і = ј (шетај)
ѿца = оца
ѿ = од
краiнски = крајински (можда: крањски?)
з = с (пасом)
вѣтар (јат = је)
узиа (узја?) = узима
бер'ну = Брњу
тѣра (јат = је)
омах = одмах
л = љ (дуљину)
спрѣка (јат = е)
смѣде (јат = е)
Напомене
Коментар
Епска песма. Бали-бегов заточник, Кајица Радоња одлази у табор краља Матијаша да ослободи беговог сина. Тражи само Шару бедевију, која је ождребила Шарца и Брњицу Змај Огњеног Вука. Отима младог Ајдар-бега и Вуков буздован. За њим креће деспот Вук, али не може да га стигне.
Овај епски подвиг необично је повезао различита сећања на историјске личности из 15. века. Симетрично се постављају пасивни противнички парови предводника/владара (Бали-бег : краљ Матијаш) и витезова у њиховој служби (Кајица Радоња : Змај Огњени Вук). Уочљив је такође и различит степен историчности ових јунака. Епске биографије краља Матијаша и Змај Огњеног Вука су на различите начине одолеле током векова. Певање о Кајици је временом редуковано до удеса најлепшег и најбољег Ђурђевог војводе (Вук, СНП II, 81), док непознати певач као његовог господара именује Бали-бега, тј. "познатог турског јунака из 15. века Алибега, потоњег Ђерзелеза“ (Krnjević, 1986: 123).
Песме о Ђерзелез Алији у ЕР: 59, 83. Nedić 1966: 335.
Песме о војводи Кајици у ЕР: 83, 188 (стих 15). Nedić 1966: 336
Песме о краљу Матијашу из ЕР: Песме о Вуку Мандушићу из ЕР: 53 (последњи стих), 59, 73, 75, 83, 178. Nedić 1966: 338.
Варијанте: Богишић, 38; Вук, СНП III, 25; Krstić 1984: N 1, 8, 11 – Bekstvo iz ropstva – razno: 291
Прештампано: Сувајџић 1998: 143-145 и 201, бр. 52.
Литература: Schmaus 1953: 231-233; Nedić 1966: 335; Пешикан-Љуштановић 2002: 13-15, 142-156, 247; Пешикан-Љуштановић 2007: 171
Извори
Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.