Ката бели бело платно

* * *


[Ката бели бело платно]

Ката бели бело платно
у сузице, без водице.
Питују гу две другачке:
„Зашто, Като, платно белиш
у сузице, без водице?“ 5
Онда Ката проговара:
„Не питајте, другарице!
Имала сам једну сеју,
па гу дадо на далеко:
у петак гу испросише, 10
у суботу однесоше,
у недељу свадба беше,
понеделник сеја умре,
у торник гу закопаше.
Па гу плачу две залвице, 15
две залвице, два девера:
„Наша снашо, ран босиљак,
у петак те посејасмо,
у суботу рано ниче,
у недељу расцвета се, 20
понедељак слана паде,
озноби нам ран босиљак!“


Певач и место записа

Референце

Извор

  • Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 49.
  • „Босанска вила", 1904, бр. 19-20, стр. 354
  • Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 104.