* * *


Карај, доће

Карај, доће, на крај докарамо,
на крај, кажу, зелена ливада,
на ливаду дрво јаворово,
испод дрво момак и девојћа,
играју се с’с златну јабуку. 5
Како су се убаво играли,
меџу њи’ је дете провикало.


Референце

Извор

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 27.