Калуђер претворио туку у рибу
Дође уз божитњи пост калуђер. у једну хришћанску кућу, и не намјеривши се ништа друго посно, испече му једну туку, говорећи у себи: ако не усхоће калуђер и ђак, оно ћемо ми, а они нека узму хљеба и вина што је посту дато. Изнесу ову туку, калуђер и ђак гладни погледају обојица а чују мирис, па од милине обојица почну жватати и зубови им чинити воду, те један другога почну гледати. Рече домаћин: духовниче! опрости, јер поснога није ми се намјерило у кући ништа. — Лако је за то, одговори калуђер, ја ћу је претворити у pибу, па викне на туку: повељевају ти да претвориши сја врибје, па одмах поче јести, а ђак и домаћин запитају га: може ли оцо! то тако бити? а он им одговори: всја возмoжна вјерујуштему.
Референце
уредиИзвор
уредиВрчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 115-116.