Како је у паклу
0001 Шетала се Христа Бога мајка
0002 А од раја до пакленских врата,
0003 И с њоме су два божја анђела.
0004 Па говори Христа Бога мајка:
0005 „Отвор’ врата, паклени вратару,
0006 Да се и ми пакла нагледамо!“
0007 Били у паклу три бијела дана,
0008 Кад у паклу три душице горе:
0009 Једној горе ноге до кољена;
0010 Другој горе руке до лаката;
0011 Трећој гори лишце до очију.
0012 Којој горе ноге до кољена.
0013 И право је, да му изгорјеле!
0014 Јер је туђе међе преорава.
0015 Којој горе руке до лаката,
0016 И право је, да му изгорјеле,
0017 Јер је тука своје родитеље:
0018 Старца бабу и старицу нану.
0019 Којој гори до очију лишце,
0020 И право је, да му изгорјело!
0021 Тај љубио на вјери дјевојку,
0022 Љубио је, пак је оставио,
0023 Оправио за немила друга:
0024 За удовца с троје сирочади.
0025 Најпрво је јутро освануло,
0026 Једно ми је хљеба запитало:
0027 „Дај ми, мајко, љеба бијелога.“
0028 Не даје му хљеба бијелога,
0029 Нег му даде те земљице црне.
0030 Кад је друго јутро освануло,
0031 Друго ми је воде запитало:
0032 „Напој да ме, мила моја мајко,
0033 Напој да ме хлађене водице!“
0034 Не поји га хлађеном водицом,
0035 Нег онијем од змије иједом.
0036 А кад треће јутро освануло
0037 Треће д’јете њојзи говорило:
0038 „Опаш’ де ме, мила моја мајко,
0039 Опаши ме свиленијем пасом!“
0040 Не паше га свиленијем пасом,
0041 Него оном змијом шаровитом.
0042 Бог јој даде велику каштигу:
0043 Шару змију, да јој очи пије,
0044 Очи пије, у косе се крије.
