Вала богу, вала јединому,
Какве овој године насташе.
Не сме мома на воду да иде,
А камо ли лети на работу,
А камо ли зими на појату. 5
Вала богу, вала јединому,
Какве овој године насташе,
Да брат сеју за љубе узима,
Јед’н узе а друђи се боде.
Сеја брату тијо говорила: 10
„Немој брале, немој, да се бодеш,
Сутра чемо рано на венчање,
Да растурим моје бело дарје.“
Референце
Извор
Ђул девојче (лирске народне песме из белопаланачког краја), приредили: Живота Јоцић, Радомир Јоцић, Векослав Бошковић, Славољуб Тошић, Градимир Вучковић, Велибор Ћирић, Градина, Ниш, 1979., стр. 103.