* * *


Кажњен соко

Соко лети около Новога
Крилом летну кљуном проговара,
Соко ми се тешко заклињаше,
Да ми неће нз Новога поћи,
Док не обљуби љубу диздареву 5
И његову шћерцу најстарију.
Кад то чула днздарева љуби,
На прешу је свилу куповала,
Још је брже свилу саплетала,
И меће је около Новога. 10
УФатила сивога сокола,
Жуте му је ноге окинула,
Брчна му је пера повадила,
Пак га справља у гори зеленој.
Љуто куне тај сиви соколе: 15
"Бог т' убио, љуби диздарева,
"Зашто си ми ноге поткинула,
"Да не скачем од гране до гране,
"Зашто си ми крила иштетила,
"И зашто ми очи извадила, 20
"Да не видим по гори одити."


Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 350.