[Кад је била првња размирица]
Кад је била првња размирица,
размири се Турско и Каурско,
Каравлашко и Карабогданско.
Туј су Турци шићар задобили,
туј су млого робље заробили, 5
заробише удовицу Стану
с’с дечицу Стоју и Стојана.
Стојана у Стамбол откараше,
лепу Стоју у Видина града,
а мајку им у равно приморје. 10
Стаде Стојан младо јаничарче
по имену Дели Осман-ага,
па он дође у Видина бела
и туј најде једну булу младу,
њу је одма нићак учинио 15
и с њу мушко дете изродио.
Једно јутро он си љубу пита:
„О, кадуно, моја ханумице,
куде ти је, мори, стара мајка
да ни љуља овој мушко дете?” 20
„Моја мати у равно приморје."
Прати Осман два лака улака
те најдоше бабу у приморје,
доведоше у Видина града.
Љуља баба њино мушко дете, 25
ем га љуља ем га удрамује:
„Лули, лули, бабино унуче
и од сина и од милу ћерку!”
Тој дочула Осман-агиница
па дозива Дели Осман-агу: 30
„Леле, муже, леле, мили брате,
овој није наша стара мајка!
Ми смо Богу грдно сагрешили,
затој ни је дете сакатинче:
родило се с’с зуби у главу, 35
родило се без прсти на руке,
родило се с перје у пазуке...
Што че с’га јадни да чинимо?
Ми смо, туго братац и сестрица!"
Проговара Дели Осман-ага: 40
„Ти да идеш куд сунце изоди,
ја чу идем куд сунце заоди,
да се више никад не сретнемо!”
